Грозница суботње вечери је прошла. Главе су се охладиле, страсти смириле. Што би рекао наш народ - сваког чуда за пар дана доста. Стресли су играчи Партизана са себе капи кише, са срца пораз због којег су се нашли на стубу срама… Али, нису сметнули са ума оно - никад пораз, само лекција. Алиби увек постоји, савршеног злочина нема, понекад ваља погледати истини у очи…
Јесу ли то „ратници” Ненада Стојаковића урадили кад их је Железничар приморао да на властитој територији положе копља, знају само они сами. Није све тако црно, има и нечег белог, рекли би они који су стоички издржали ударац и упркос дебаклу пуцају од самопоуздања. И да се не лажемо, има, не само у боји дресова. Али, треба на време мислити, сивило зна да прогута. Дан касније, кад су партизановци с муком покушавали да сваре све што је стало у 90 и кусур минута борбе против Железничара, пукла је још једна брука на елитној сцени Србије. Овога пута у Ивањици. Јавор је мудром тактиком ошамутио Црвену звезду, потом и нокаутирао. С једним голом у мрежи. Један, али злата вредан. Пао је вечити ривал, као покошен. Паметном доста.
Исте секунде кад је главни арбитар Станко Остраћанин звиждуком дао знак да је борба завршена многи су преко усана превалили - Партизану се све отвара да буде шампион! Има истине у томе, али да би ти у српском фудбалу сви гледали у леђа мораш да будеш тактички мудар, технички супериоран, самоуверен у борби „један на један”, довољно храбар да понекад пуцаш (шутираш) из наизглед немогућих позиција, истрајан и смео да будеш неморалан, али у границама властитог морала… На крају и довољно фудбалски безобразан да луцидним потезима противника натераш да се осећа инфериорно, истовремено и постиђено. Истина, Партизану су се после кикса црвено-белих отвориле неке нове могућности, неочекиван поклон стигао је из Ивањице, али да ли ће играчи тима из Хумске знати да искористе дар који им је сервиран на тацни?
Одговор на то питање биће познат већ сутра увече. Црно-бели имаће прилику да осветлају образ против џелата Црвене звезде. Слово на папиру не лаже, статистика је јасна. Партизану припада улога неприкосновеног фаворита, бројке су сведоци.
За оне за које статистика није само пуко слово на папиру ситуација је потпуно јасна - Парни ваљак би требало да прегази Јавор! Дословно, у сваком смислу - тактички и резултатски. У досадашњој историји Ивањичани никад нису успели да славе против Партизана, прилику за то имали су 33 пута. Сваку су прокоцкали! Не зато што нису били довољно кадри, већ зато што је Партизан био довољно супериоран. Ипак, овога пута ситуација је малко другачија. Играчи Јавора после шокантног тријумфа против Црвене звезде добили су инјекцију која је њихово самопоуздање напумпала до максимума. С покрићем, да се не лажемо. Пао је шампион, а хоће ли црно-бели успети да саплету његовог џелата? Тешко питање, рекли би многи после лекције добијене од Железничара. На њега се, можда, не би усудили да одговоре ни најпрецизнији прогнозери, али руку на срце, они које ће амбициозни Ненад Стојаковић да одабере за викенд да буду одани - не њему већ идеји, тешко би себи смели да дозволе луксуз у виду још једне прокоцкане „тројке” у рубрици бодови. Многи би тако нешто протумачили не као случајност, већ безобразлук. Немоћ лидера да се понаша као вођа.
ПАРТИЗАНОВИХ „27 ОД 33”
У минула 33 окршаја Партизана и Јавора црно-бели су славили 27 пута, у шест мечева није било победника. Последњи у којем је тим из Хумске уписао само бод одигран је 23. октобра 2022. Водили су стари знанци жестоку борбу на Топчидерском брду, мреже су се тресле као од шале - 3:3.
Новембра 2019. Парни ваљак је остварио најубедљивију победу - 6:2. На последњем мегдану, у одложеној утакмици другог кола одиграној пре нешто више од две седмице лидер се прописно намучио да на врућем терену у Ивањици приграби цео плен - 3:2. Турбулентна дешавања на зеленом правоугаонику и динамично кретање резултата, нису учинили да ривали сагоре у жељи и може се рећи да су демонстрирали партију због које публика долази на стадион. Могу ли да је репризирају?
ЋУРЧИЋ СТРЕЛАЦ У ДЕЦЕМБРУ 2002, АЛИ...
Партизан и Јавор по први пут у историји надметали су се за бодове 6. децембра 2002, у Првој лиги СРЈ. На динамичном мечу одиграном на стадиону у Ивањици ривали су водили жестоку борбу из које су црно-бели изашли као победници – 2:1, али не лагано, већ после преокрета. Играчи Јавора до предности су стигли на истеку 36. минута кад је Ћурчић приморао Илића да вади лопту из мреже. Ипак, Београђани су у наставку консолидовали редове и режирали преокрет. Било им је довољно 180 секунди да дебитанту јасно ставе до знања да тешко могу до изненађења. Минус је анулирао Владимир Ивић матом у 50. минуту, тачку на тријумф ставио Андрија Делибашић, мету погодио свега 180 секунди касније.
71 ГОЛ постигли су црно-бели на 33 меча против Јавора
3 ШУТА у оквир гола упутили су играчи Партизана пре 19 дана у Ивањици, сви завршили у мрежи
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
