СУДИЈСКИ КУТАК: Можемо да будемо задовољни

После успешног старта и победе над Уругвајем, анализираћемо суђење на утакмици Србија – Исланд коју су судили Молдавци браћа Коваљчук.

Утакмица тешка за суђење  где се игра више одвијала преко бекова и крила, са много контаката и међусобног држања и повлачења. У таквој утакмици сигурно је било одређених пропуста приликом доношења одлука, мој утисак да судије имале утакмицу под контролом без обзира на неизвесну завршницу. Својим одлукама нису утицали на коначан исход утакмице. Једина несигурност код судија се десила у самој завршници када су се судије мимоишле код своје одлуке, на срећу без последица.

Судије су у сегменту прекршај у нападу имале уједначен критеријум. Добро су уочавале прекршаје  од спољних играча. У неким ситуацијама су могли признати гол не свирајући прекршај у нападу.

Много прекршаја на линији голмановог простора, после успешно дозвољене предности спољних играчица која  која има лопту у поседу судије исправно досудиле седмерце, нису дозвољавали дуплу предност.

Судије су имале уједначен критеријум, поштовали су предност приликом малих фаулова, нису „сецкали“ игру,  дозвољавали су предност приликом предаје лопте свом саиграчу. Приликом шута на гол под малим фаулом нису враћали лопту нападачу.

У самој завршници када је екипа имала играча мање судије су испарвно најављивале пасивну игру,  имале су  уједначен критеријум за обе екипе.