Више од 70 минута Нови Пазар је имао игру и резултат, а онда обрт и зебња до последњег звиждука судије. Још прецизнији опис виђеног дао је тренер Владимир Гаћиновић.
- Желели смо да најзад одиграмо комплетно добру утакмицу, а добили смо феноменално прво полувреме и половично друго. Ипак, уз дужно поштовање мог бившег клуба Напретка све осим наше победе не би било заслужено – речи су тренера Новог Пазара.
Кад није дошао до трећег гола, а било је прилика, Гаћиновићев састав је почео да пада и Крушевљани, који нису до тада оставили богзна какав утисак, кренули су да показују зубе. Нису доспели у неку колосалну шансу, али су храбро, супротно оном што су радили у већем делу меча, мучили већ виђеног победника.
Прво полувреме Пазарци су одиграли онако како се играју мечеви у којима је један тим унапред виђен као фаворит. Стварали су шансе и довољно их користили. Одласком Адема Љајића тренер Новог Пазара је често потенцирао како би ваљало да његов тим поред свега што има добије с неким играчем и мало мирођије. Неспорно је да Доминик Сади доноси укус и мирис. Има потезе „десетке”, његове дуге лопте знају да падну на трепавицу саиграча, а у мечу са Напретком смо коначно видели да има и вешту реализацију. Господски и прецизно нациљао је за други гол Пазара, испоставиће се да је то био и најважнији детаљ меча.
Друга појединост вредна истицања је гол Стефана Станисављевића, четврти у првенству, а први после 55 дана „суздржавања”. Голгетер може да живи и без голова, посебно ако је такав да се толико даје на терену у свим ситуацијама као што је то случај са Станисављевићем, али иако ће он то сигурно прећутати, остаје неиспуњен. Момак из Јагодине начео је Крушевљане, а могао је у 78. минуту, минут по голу Напретка, и да их дотуче. Испало је да промашај није био „скуп”, и да су два гола била довољна за три бода и останак међу првих осам.
- Идемо ка плеј–офу – весео је први стрелац тима. - Надам се да је публика задовољна отишла са стадиона. Оставили смо срце на терену, иако по резултату то тако не изгледа. Одржали смо обећање и навијаче даривали са плус три бода. Верујте, било је доста тешко. Пре утакмице најавио сам да је за нас ово финале Лиге шампиона. И било је, уосталом и резултат је такав какав је у већини финала. Били смо бољи у првом полувремену, и радили смо све што је од нас захтевао стручни штаб, дали смо два гола и били доминантни. Други део отишао је на страну Напретка. Можда је радио и тај психолошки моменат кад је резултат 2:0, зна то да вас задовољи. Фудбал је и занимљив зато што никад није крај. Напредак је дао гол из прекида и некако је нормално да се тада увуче мало нервозе. Ипак, на крају смо показали карактер екипе.
Мало је класичних шпицева у Супер лиги који владају таквим инстиктом за гол кад треба појурити лопту у простору од пет метара. На готово истоветан начин пре скоро два месеца Станисављевић је оставио без бодова на Градском стадиону и Младост из Лучана.
- Не знам да ли ми се раније, пре Новог Пазара, дешавало да постигнем два сличнија гола. Понашам се тако да до краја пратим акције и увек се трудим да будем ту где сам и најопаснији. Лопта коју је послао Давидовић била је оштра, за одбрамбене играче тешка, за мене милина. Делује тако да треба само поставити ногу и ствар је готова, међутим, док лопта не дође морамо је будно пратити и надати се да ће доћи тамо где желимо – истакао је нападач Новог Пазара.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
