Традиција се наставља. Поново је пала „киша” голова у окршају Црвене звезде и ОФК Београда. Случајност или судбина? Питање је свих питања. Конкретног одговора ни на видику, ни на мапи, али...
Да се наслутити између редова... Поново бруји чаршија, воли публика да гледа голове... Због њих се фудбал и игра, међутим, никако Роматичари да падну на шмек (читај стил) шампиона. Догодило се једног давног дана, а репризе ни на видику. До неких бољих времена. Паметном доста.
Ваља се осврнути и на дешавања „Под Краљевицом”. Утакмица ко утакмица, рекли би многи, али није... Ова беша фајстерска до сржи, груба, на ивици фаула, неморална борба у граници властитог морала, па ко га има... А ко нема, црно му се пише.
Имали су плаво-бели на окршају са шампионом карактер, то нико не може да оспори, али не и среће. Кад те неће онда те неће. Не вреди ни кад је расположен Урош Кабић, а био је. Где ћете бољи доказ од два гола. Није сагорео у жељи да се докаже пред „својима”. Било некад сад се препричава. Екслодирао је, у најпозитивнијем смислу, два пута изједначавао резултат, али да слави против клуба за који је до скоро играо остао је санак пусти.
Дан после утакмице, мирна срца, хладне главе и бираним речима Кабић се осврнуо на борбу коју је војевао, фудбалску и емоционалну:
- Сјајно смо ушли у меч, створили неколико шанси на почетку и заслужено повели. Контролисали смо игру у првом полувремену, али Звезда се враћала у игру после нашег вођства. Противник је дао гас у другом полувремену увођењем стандардник првотимаца који су одмах направили разлику, али ни тада се нисмо предавали.
Од уводног до последњег звиждука „љути” ривали су водили жестоку борбу на сваком милиметру терена. Било је „Под Краљевицом” динамично, турбулентно. Резултат је најбољи сведок.
- Дошли смо до изједначења пред крај утакмице, ипак квалитет Звездиних појединаца је донео превагу и меч је отишао на њену страну. Добро смо се борили, ниједног момента нисмо помислили да треба да се предамо. То није у нашем стилу. Увек се боримо до краја, па нека буде шта бити мора.
Чудни су путеви фудбалски, а то се прохладне недељне вечери у Зајечару уверио деснокрилни нападач који, вероватно, није могао ни да наслутида ће прве голове у дресу ОФК Београда постићи против клуба чији је дрес носио.
- Нико не зна шта носи дан, а шта ноћ. Наравно да ми много значи то што сам име два пута уписао у листу стрелаца против шампиона, али прича би била потпуна да смо освојили бодове. Овако, голови су само подстрек за још јачи рад. Емоција је, свакако, било, увек је лепо играти против Црвене звезде. Многи пријатељи су ми честитали, али највише ми значе поруке подршке које сам добио од породице – истакао је Урош Кабић.
ПРИКЉУЧАК ЗА ЕВРОПСКУ СЦЕНУ
Очекивало се да ће Романтичари ове сезоне, баш као прошле, бити тврд орах за готово све ривале у елитном друштву. Међутим нису, негде је зашкрипало, у досадашњем делу првенствене трке бележили су резултате по принципу топло-хладно. Нова сезона, нова прича, али старе амбиције.
- Покушаћемо да до одласка на одморо славимо на свим утакмицама и да се прикључимо у борби за Европу – кратко, али јасно је поентирао је Урош Кабић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
