У потрази за изазивачем

На сваком грен слем турниру као да су им била резервисана места у финалу – Карлос Алкарас и Јаник Синер у последње две такмичарске године поделили су највредније пехаре. Шпанац је славио на Ролан Гаросу (2024, 2025), на Вимблдону (2024) и на Ју-Ес oпену (2025), док је Италијан освојио Аустралијски oпен (2024, 2025), турнир у Лондону (2025) и Њујорку (2024).

У сезони на измаку одиграли су шест финала у низу и званично спустили завесу последњим дуелом на Мастерсу у Торину. На бетону у Италији славио је домаћи играч и бранилац титуле – Синер, док је Алкарас 2025. завршио као први на АТП листи.

Кад су, после Ролан Гароса и Вимблдона, заказали још један мегдан на Ју-Ес Опену, било је јасно да овај двојац полако, али сигурно преузима примат у белом спорту. Некадашњи асови и љубитељи игре са лоптицом и рекетом већ неко време чекају да се појави неко трећи који ће прекинути залет двојице најбољих играча. Џек Дрејпер, Холгер Руне, Жоао Фонсека – то су имена која се углавном помињу, али нико од њих није ни близу квалитета и нивоа Шпанца и Италијана. Највећи проблем је то што им недостаје континуитет. Први кандидат, Британац Дрејпер, у 2025. освојио је прву Мастерс титулу, али на грен слем турнирима није направио значајнији искорак. На Аустралијском oпену предао је меч Алкарасу у четвртој рунди, затим је био солидан у Мадриду, где је изгубио у финалу од Норвежанина Руда, а у Риму у четвртфиналу од Карлитоса. Ипак, и поред тога, није био на висини задатка у Паризу, јер је изгубио од Александра Бублика (Казахстан) у четвртом колу. Британска јавност много више очекивала од њега на трави, али је доживео шокантну елиминацију у другом колу од Марина Чилића (Хрватска). На Ју-Ес oпену није ни изашао на терен, а од краја августа се не такмичи због повреде.

Сличан је сценарио и са Данцем Рунеом, који се опоравља после операције Ахилове тетиве и није учествовао у серији 250 у Стокхолму. Имајући у виду озбиљност повреде, већ се поставља питање да ли ће Холгер уопште играти тенис наредне године. Кад су у питању његови резултати, најбоље је играо на црвеној прашини, а у Барселони је успео да надигра Алкараса за једину титулу у години.

Још један играч који се издваја је Фонсека. Млади Бразилац је забележио пласман каријере (24. место на АТП листи) и освојио своје прве две титуле – у Буенос Ајресу на шљаци и у Базелу. У Мелбурну је преко квалификација стигао до друге рунде, на Ролан Гаросу и Вимблдону до треће, а на Ју-Ес опену поново до друге. Пред крај сезоне победио је на турниру следећих генерација и најавио велике планове. Добио је само речи хвале од искусног сународника Густава Киртена за таленат и стил игре, али сигурно ће му бити потребно време да се пробије на највећим такмичењима.

О ривалству и доминацији Алкараса и Синера, говорио је и Рафаел Надал. Краљ шљаке и један од чланова велике тројке, врло добро зна шта све то значи за Шпанца и Италијана, али и за њихову конкуренцију.

– Алкарасу и Синеру треба неко да их погура. Да ли је то Фонсека? Верујем да је још увек млад и није у позицији да разматра тако нешто. Потребан им је неко трећи, јер су се издвојили од свих осталих. У било којој варијанти, могу да победе било кога и без већих проблема стижу до свих финала.

На питање да ли може Карлитос да освоји 22 грен слем титуле и понови његов успех, Рафа је одговорио:

– Зашто да не? Већ има шест са 22 године. Знао сам да има потенцијал и да је изузетно талентован. Најважније је да се чува од повреда, води рачуна о свом телу и да не губи самопоуздање.