Милорад Муни Бајовић је много више, посебно за навијаче Сутјеске и Партизана, од трагова у сећању. Рођени Никшићанин, осим за ова два клуба, наступао је и за Будућност, ОФК Београд, Могрен, Сетубал, Врбас. Гро тренерске каријере, градио је у Русији, као помоћник Миодрагу Грофу Божовићу. Из великог споменара укориченог лепотом непролазности, Милорадова фудбалска слика нити је изгребана, нити пребрисана. За емоције, поготово код навијача, Партизана нису дигнуте довољно непропустиве бране. Као и за његовог брата Миодрага, који је својевремено носио и Партизанову капитенску траку. Овога пута нећемо дирати огромну ризницу Мунијевих фудбалских страница, пажњу ћемо посветити, заиста ретком медицинском захвату. Недавно је Муни, рођен 1964., оперисан у Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње”. Извршена му је трансплапатација срца. Уместо његовог јако, јако болесног срца, у њему је сада орган другог људског бића, много млађе особе. Мунијево болесно, замењен је здравим срцем преминулог донора.
Срце јесте најјачи мишић у нашем телу, али иако делује снажно, као по правилу је, итекако рањиво. Његово га је скоро оставило на цедилу, па је после вишечасовне операције, за њега дословно почео нови живот.
- Осећам се добро, нормално је да опоравак траје дуго. Све је за сада у реду. Дивим се и захављујем свима са Института „Дедиње”, посебно професору Саши Боровићу који је извео овај својеврстан подухват. Захвалан сам, наравно и породици, чије срце у мојим грудима куца. Пуно мислим о свему, не причам толико с људима о томе, али и даље ми је нестварна чињеница да је у мени срце друге, непознате особе. Толика несебичност, хуманост те породице, се једноставно не може речима описати – рекао је Милорад Бајовић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
