Оцокољићева прилика живота

Навијачи Партизана време мере од 26. новембра и пре! Разлог, наравно, зна се – оставка Жељка Обрадовића и целокупна заврзлама потом... Али, славни стратег је у обраћању поручио присталицама да сезона мора да се настави, као и да су сви пролазни – осим Парног ваљка. Вања Маринковић и другари савладали су Бајерн (92:85) у непрепознатљивој атмосфери, разочарано изашли с паркета због негодовања публике, док их вечерас (19.30) у „опасној” постојбини Дракуле очекује абалигашки дуел са Клужом.

Улазак румунског састава у првенство на Јадрану пун је погодак. Скором 5-2 јасно је да је донео квалитет, извесно је да пролази у другу фазу – ФМП и Игокеа су далеко, приде и у другом по рангу такмичењу на Старом континенту заузимају одличну четврту позицију А групе – испред су само Бахчешехир Марка Бараћа, Хапоел Јерусалим и Цедевита Олимпија...

Ипак, нажалост, кошарка у протеклих 10 дана није била у првом плану, па неће ни данас. Трансилванија је близу, али битније – далеко је црно-бели аудиторијум. Да је ситуација другачија, сигурно би на хиљаде навијача из Србије похрлило у Румунију, успут и на празнични „адвент”, међутим – „хајп”, младалачким речником, очигледно се смањио. По играче, добро је. Имају прилику да на гостовању, без притиска, „охладе” главе, стекну лепе успомене и додатно се повежу као колектив – без ометајућих фактора.

Сусрет са Клужом битан је и због улоге „увода у евролигашки дерби”. Звучи сулудо, али Партизан има шансу да тријумфом приђе Црвеној звезди на „само” три тријумфа заостатка, иако општи утисак говори да је разлика знатно већа. Уједно, психолошки бенефит успеха над градским ривалом не треба да се помиње, међутим – екипа из Хумске има и додатни – додворавање навијачима. Уколико слави, идеално би било на крилима Вашингтона, Тајрика, Паркера или Брауна, може поново да успостави конекцију са публиком и обостраном љубављу прегура тектонске промене. Нажалост, порази би направили непоправљиви раздор, узимајући у обзир колико је анимозитет према појединцима.

Са крстићем, иконом и молитвом у мислима на мечеве против Клужа и Звезде гледа и Мирко Оцокољић – привремени тренер Парног ваљка. Првенствено, многи због угашених камера нису видели, али стратег је по завршетку прес конференције, на мечу са Бајерном, био срећан као мало дете и задовољство је „скоком” до неба отворено показао пред новинарима. Из угла да је велики партизановац, радост је јасна, међутим – нада се, макар потајно, стручњак рођен 1974. уговору за „стално”!

Логички гледано, сигуран је до вечитог дербија – услед мањка времена за проналазак новог тренера, познаје сопствене играче и односе унутар екипе, приде је добро упознат са начином рада Саше Обрадовића – био му је помоћник у Монаку. Ипак, Оцокољић гледа даље у будућност. Ако победи Клуж и црвено-беле, Управни одбор сигурно ће да размисли и обустави тешку потрагу за наследником Жељка Обрадовића. Такви примери виђени су у прошлости, највише код Томислава Мијатовића и Ефеса, док наруку презимењака, шефа стручног штаба Борца, иде и хаотична ситуација у клубу. Остоја Мијаиловић желеће на сваки начин да смири „побуну” јавности и ако је Мирко Оцокољић фактор мира, због резултата, пружиће му прилику живота...