Ко је Кодијева „десна рука”?

Изабраници Саше Обрадовића су у протеклом периоду направили такву атмосферу, да се обзира на дешавања са паркета, увек налазе у такозваној „вин-вин” ситуацији. Добри резултати и игра далеко изнад очекивања у раним недељама сезоне, неминовно су чети с Малог Калемегдана зарадили велики кредит и поверење јавног мњења…

Уколико црвено-бели одиграју добро, рутински тријумфују и при том залагањем и борбеношћу купе симпатије публике, јавност и навијачи реагују позитивно, екстатично у свом том узбуђењу.

С друге стране, уколико момци с Малог Калемегдана, одиграју испод нивоа, али резултатски успешно одраде посао, вреднује се тријумф, не игра, а као одлика великих екипа истиче се побеђивање и кад приказано на терену није ни приближно идеалном… Све је то описано и кроз спортску фразу - „бодове пиши, игру бриши”.

Малобројни порази Црвене звезде у досадашњем току сезоне махом се приписани изостанцима повређених играча, скраћеној ротацији и умору, што су све легитимни разлози, али можда и исувише истицани, с обзиром на то да су услови идентични за све припаднике „високог друштва”…

И сам Саша Обрадовић је на једној од конференција за медије рекао да његов тим није савршен и да ће кад-тад доћи период слабије игре, вероватно и резултата, те да екипа и навијачи морају да буду психолошки спремни на таква догађања.

Ситуација у клубу, мимо бројних повреда, и даље није алармантна: црвено-бели играју сасвим солидно и требало би да буду кадри да, уз прихватљив скор, „преживе” серију гостовања која их очекује до краја календарске године, као и у јануару наредне.

Ипак, да слабости у игри постоје показала је и Босна у мечу деветог кола АБА лиге, са ког су се Београђани извукли нетакнути (86:77), превасходно захваљујући индивидуалном квалитету и грешкама противника. Испољиле су се прве слабости, на које је стратег црвено-белих недавно упозоравао, а делује да је поново Звездин највећи непријатељ била скраћена ротација и организација напада.

Босна је указала на све офанзивне проблеме и недостатке српског великана, нарочито у тренуцима, кад Коди Милер-Мекинтајер није на паркету, а таквих минута је све више у последње време. Делује да се и фантастични Американац мало уморио, у одсуству адекватне замене. Зато ће од круцијалне важности да буде што бржа адаптација Џереда Батлера и сада изгледа, поново повређеног, Девонтеа Грејема.

Звездином Вуку једноставно је неопходна подршка. Без обзира на фантастичне играчке, али и менталне квалитете које је досад показао, јасно је да не може сам да предводи нападе црвено-белих.

Београђани су на гостовању Босни постигли чак десет тројки и то на импресивних 41 одсто шута. Да шутерско издање није било изузетно, црвено-бели би вероватно остали на око 75 поена против, уз дужно поштовање Сарајлија, ривала далеко нижег реномеа.

Руку на срце, играли су црвено-бели без Чиме Монекеа, играча који без обзира на ситуацију, противника и форму, доноси двоцифрен број поена. Ипак, против абалигашких противника, који нису Партизан, Дубаији или евентуално Будућност, то не би смео да буде изговор.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ