Звездино пролеће у Европи само сан

Европским изазовима и сновима за ову годину дошао је крај. Омладинци Црвене звезде у Словачкој су завршили такмичење у УЕФА Лиги младих, путовање Старим континентом наставила је Жилина, најбоља академија омладинска школа у некадашњој Чехословачкој.

Да су црвено – бели били у најјачем саставу извесно је да би чекали жреб за шеснаестину финала Лиге шампиона за јуниоре, овако су Словаци добили прилику да сазнају име следећег ривала.

Саво Радановић био је сјајан испред мреже, одбранио је бар три гола, а гост је на стадиону Жилине, пред нешто више од 2.000 гледалаца био опредељен тако да одбрани два гола разлике, после победе у првој утакмици иза јужне трибине стадиона „Рајко Митић” (3:1). Жуто – зелени су пропустили шансу и за убедљивију победу. Домаћин је деловао конкрентније пре серије једанаестераца, а са беле тачке, после истека 90 минута, двојица из тима првака Србије нису били прецизни. Мишић је погодио стативу, а Ивковић шутирао изнад пречке.

Осетило се одсуство Трача, јер је повредио метатарзалну кост у сусрету са ОФК Београдом прошлог петка, недостајао је и дуже одсутни Остојић, а сви из табора Београђана уверени су да би била лепша слика са Авдићем, Дамњановићем и Зарићем у друштву капитена Уроша Ђорђевића, Димитрија Шарића, Даворина Тошића, Игњата Милетића... Шеснаестина финала остала је само сан, у следећу фазу УЕФА Лиге младих отишла су 22 тима из групне фазе и десет победника последњег квалификационог дела.

Публика је видела мало шанси испред гола Жилине, буквално на кашичицу створио је Милијашев тим, стекао се утисак да нису биле без покрића приче уочи првог меча у Београду да Словаци имају добру екипу, без обзира што се не ради о атрактивном ривалу из неке од најбољих европских лига. Драстично млађи тим Црвене звезде имао је двојицу у стартних 11 рођених 2009. године, голмана Саву Радановића и Вука Ђајића, док су дрес првака Словачке носили играчи рођени 2006. и 2007. године, па је то један од разлога успеха екипа са северозапада Словачке. Очигледно је мала залиха однета на реванш, кад се црта повуче јасно је да је Жилина заслужено отишла корак даље.

- Домаћин је био бољи, нисмо били на очекиваном нивоу. Играли смо на нешто тежем терену, газили смо по блату, али то није изговор, још мање оправдање за лош резултат. Не знам шта нам се десило, нисмо имали идеју, а пенали су увек лутрија. Ни ту није било среће, два једанаестерца нисмо искористили. Штета, морамо ипак даље. Биће дана за поправни, следеће године – истакао је увек расположени офанзивни везиста Димитрије Шарић, четвороструки стрелац против Бањика из Остраве и Жилине у Београду, односно двоструки асистент у дуелу са Чесима.