Симо Болтић је у среду вече био је део узбудљивог рукометног финала и борио се са Лавовима за трофеј Купа Војводине, а само дан касније био је у чамцу насред језера, преузимајући кормило као тренер младих кајакаша! Вода и паркет, весло и лопта, две потпуне различите дисциплине, али иста страст за спортом.
Иако, Лавови нису успели да подигну пехар, пошто су изгубили од Славије 26:29. Вицешампиони, ипак, немају разлога да буду незадовољни, будући да је утакмица до самог краја била изједначена и да су нијансе одлучиле победника.
Осим тога, у табору Бачкопаланчана има разлога за славље, јер се у први тим поново вратио Болтић, некадашњи рукометаш и освајач бројних медаља на највећој сцени светског кајака. Нема сумње да ће његов повратак донети додатну сигурност и енергију у екипи, искуство са воде пренеће на паркет, док ће сваки дриблинг и шут лоптом изгледати попут весла који носи тим напред.
Симо Болтић се, по завршетку професионалне каријере у кајаку, окренуо тренерским водама, да би се после деценију и по вратио активно и рукомету:
− Тек пре два месеца сам почео поново да тренирам са првим тимом. Рукомет је моја стара љубав, тренирао сам до 16. године и после тога сам се определио за кајак. Тренирао сам упоредо оба спорта и био сам у исто време првак државе и у једном и у другом. Наместила се ситуација да је камп за репрезентацију био истог викенда и онда сам се одлучио за спорт на води због друштва и због тога што сам индивидуалац, волим да имам слободу и будем у природи.
Како се одједном вратила жеља за паркетом и лоптом?
− Живот ме је поново навео да будем са локалним клубом. Повратак је више рекреативан, пре свега из љубави, спајам лепо и корисно. Жеља ми се пробудила док сам гледао наш тим током једне утакмице. Решио сам се да им се прикључим на тренинзима и да се ставим тренеру на располагање. Не бих себе стављао у фокус, екипа је та која треба да буде на првом месту јер је то пријатељски клуб. Сами се финансирају, а опет остварују тако лепе резултате у односу на то колико средстава имају. Желим да помогнем саиграчима колико могу, пре свега да мотивишем и пренесем енергију. Волео бих да знају да сам увек ту за њих.
Болтић се осврнуо на финале Купа и рекао да је мало недостајало за тријумф.
− Потребно је мало више уиграности и заједничких тренинга да би то било како треба. Грешке су нас коштале пораза, али надам се да ће финале послужити као мотивација млађим играчима јер ће они бити стуб екипе у будућности – закључио је Симо Болтић.
ОКУКА: ДОБАР ЧОВЕК И ВЕЛИКИ СПОРТИСТА
Капитен Лавова Милан Окука рекао је да су имали шансу да одлуче утакмицу доста раније, али да су погрешне одлуке у завршници, зицери, погрешна додавања и брзоплетост довели до неповољног исхода.
− Мало смо изгорели у жељи да освојимо Куп. Цела утакмица је била у егалу, чак смо водили у првом полувремену, потом су они преокренули. Могло је другачије да се заврши, али нападамо титулу следеће године.
Окука није крио задовољство што поново види великог пријатеља у саставу:
− Симо је, пре свега, добар човек, онда и велики спортиста. Пример како се радом и залагањем долази до врхунских резултата. Поред нас старијих из екипе, уз његову помоћ, надам се да ћемо наше младе играче направити добрим људима и рукометашима. Све награде које је добио су производ беспоштедног залагања.
ПЕРМОСЕР: ШТА ГОД КАЖЕМ ЗА СИМУ НЕЋЕ БИТИ ДОВОЉНО
Тренер Слободан Пермосер честитао је Славији на победи и рекао је да је пресудило мало веће искуство противника.
− Испустили смо прилику да поведемо са већом разликом, што би нам дало сигурност до краја. У завршници је била минимална предност за ривала, али нисмо имали снаге да преломимо и победимо. Ипак, можемо да се похвалимо повратником у рукомет, са једним врхунским спортистом какав је Симо. Подстиче наше младе наде да су рад, жеља и добра организација предуслов за успех у свему. Драго ми је што тренирам и сарађујем са таквим човеком, шта год кажем неће бити довољно.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
