Дарко Миланич често је из сенке постајао актер најважнијих утакмица у клубовима и репрезентацијама, да би постао колекционар трофеја. Као тренер, његов печат у фудбалском спорту још је израженији. Говорило се да би могао да преузме Партизан, али његова порука је јасна – хвала, није време за то.
Све што је Словенац остварио као играч било је у два клуба – Партизану и Штурму. Стекао је и статус репрезентативца. Рођен је 18. децембра 1967. у Копру, а у Изоли је почео да се бави фудбалом.
- Играо сам у млађим селекцијама Словеније и Југославије, а онда су ме људи који прате рад младих играча 1985. дошли и питали да ли бих прешао у Партизан. Наравно, прихватио сам - присећа се Миланич.
Дарко се, играјући за омладинце црно-белих, освајању трофеја.
- Била је то изузетно лепа година за мене. Ту смо заједно са тренером, покојним Бајом Марићем, изградили један изузетно јак тим. Прво у лиги Србије, затим и на финалном такмичењу за првака Југославије, били смо изузетно добри. Победили смо у финалу Будућност, у полуфиналу елиминисали Олимпију.
За први тим Партизана некадашњи дефанзивац играо је шест и по сезона. Освојио је титулу 1987, купове 1989. и 1992, као и Суперкуп Југославије. Играо је и пола сезоне у којој је Партизан 1993. поново први прошао кроз циљ.
- Провео сам много лепих година у Партизану. Не бих издвајао ниједну титулу. Носећи црно-бели дрес добио сам могућност да живим фудбалски сан. Најбитније од свега је што сам стекао велики број пријатеља, афирмисао се у тако великом клубу. Титуле дођу и прођу, али то остаје заувек.
Миланичу су вечити дербији још у сећању:
- Дерби је нешто посебно. На нашу жалост, док сам играо у Партизану Звезда је била баш јака. И тих срећних момената за нас у то време није било баш у неком дугачком низу.
Током зиме 1993. из Партизана је прешао у Штурм и у Грацу остао до краја играчке каријере. Тамо је освојио две титуле и по три купа и Суперкупа Аустрије.
- О Штурму нисам много знао. Био ми је циљ, као и већини играча, да одем у озбиљну европску лигу. Није ми то успело. Доласком Ивице Осима за тренера клуб је почео да расте. Играли смо у Лиги шампиона, биле су то изузетне године. Све до мог одласка из Штурма тренирао ме је Ивица Осим. Време које се не може избрисати.
Миланич о легендарном Шваби прича само у суперлативу:
- Били смо годину дана заједно у Партизану, па у репрезентацији Југославије, онда у Штурму. Нормално је да се изгради однос поштовања и више од нивоа тренер–играч. Играли смо одлично са њим на клупи, сви смо се одлично разумели, све је било како треба. Ивица Осим је један и једини.
Одиграо је Дарко Миланич пет утакмица за репрезентацију Југославије. Није то нимало мало, ако се зна каква је у оно време била конкуренција.
- То не бројим ни као мало, ни као много, него једноставно је у том тренутку било тако. Након тога одиграо сам 42 утакмице за репрезентацију Словеније.
Тешко је доживео санкције и спреченост репрезентације Југославије да учествује на првенству Старог континента 1992. у Шведској.
- То је за младог играча представљало шансу за афирмацију. Пратила ме мисија да све што сам уложио у спорт, мукотрпни рад, водило ме томе да идем даље. Требало је рећи збогом тој репрезентацији и почети у Словенији. Мене је одувек водила само та страст, љубав према фудбалу. И нисам себи правио много неких размишљања, нисам пуно лупао главу. Нажалост, то што се десило – десило се. Морали смо ићи свако својим путем, али је тај спортски пут за мене био много битан.
Миланич је 2000. са репрезентацијом Словеније играо на ЕП у Белгији и Холандији.
- Било је то прво велико такмичење за Словенију, изузетно велики успех. Елиминисали смо у баражу Украјине. Створила се еуфорија, тешко је препричати шта су тада наши навијачи доживљавали, заједно са нама. То је био стварно врхунац моје спортске каријере. Одиграли смо врло, врло добро. Нажалост, нисмо успели да се из групе пласирамо у следећи круг, али су сећања свих нас – и играча, и навијача, и наших породица изузетно лепа.
ВОДИО МАРИБОР У ЛИГИ ШАМПИОНА И ЛИГИ ЕВРОПЕ
Дарко Миланич је на почетку тренерске каријере водио Приморје и Горицу, а највеће успехе остварио са Марибором: шест титула шампиона Словеније, четири купа, два Суперкупа и пласман у групну фазу Лиге шампиона.
- Свесни су у Марибору и широм Словеније какав је то био успех. Иако се то у једном тренутку, пошто смо били изузетно јаки, чинило да је једноставно остварити, за тако нешто не мораш имати посебан квалитет. Сада људи, кад погледају уназад, виде какво је то достигнуће. Данас су наши клубови, бар у овом тренутку далеко од Лиге шампиона. Надам се да ће то у будућности бити другачије. Два пута сам водио тим и у Лиги Европе.
Марибор се позиционирао у Европи, иако је мали клуб у тим оквирима. Имали смо континуитет, стручан рад и квалитет.
ХОЋУ У САУДИЈСКУ АРАБИЈУ
Дарко Миланич је као тренер радио још у Штурму, Лидс јунајтеду, Словану из Братиславе, Пафосу...
- После Пафоса био сам кратко у Анортозису, 12 месеци био у Банијасу, у УАЕ, до јуна ове године у Ал Вахди, такође у Абу Дабију. Био ми је циљ да мало упознам друге земље и другу културу, и спортску и фудбалску. Желим да опет нађем посао у Саудијској Арабији. Није лако, али позитивно размишљам.
ЦРНО-БЕЛИ НИСУ НАЈБОЉА ОПЦИЈА ЗА МЕНЕ
Поједини медији писали су протеклих дана да би Предраг Мијатовић волео да види Дарка Миланича на клупи Партизана.
- Постојала је жеља руководства црно-белих да ме доведу у клуб. Нисам прихватио. Жеља ми је да радим у арапском свету. Нормално да свом клубу, Партизану, желим све најбоље, али у овом тренутку за мене то не би била најбоља опција. Са некадашњим саиграчима из Хумске се чујем, повређено виђам.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
