Кратка ротација тренера Ћурчића

Јавор је освојио бод у Крагујевцу, на гостовању Радничком 1923 (1:1). Био је то други реми Ивањичана у овој сезони против Шумадинаца и наставак низа добрих резултата на гостовањима фаворитима.

Пре Радничког, Јавор је ван свог стадиона успео да освоји по бод и на гостовањима Војводини и ТСЦ-у, у дубокој надокнади је остао без ремија против ОФК Београда, а славио је у Новом Пазару.

Гол вредан бода на „Чика Дачи” постигао је Бабакари Дукуре, сада већ капитен Јавора, услед дугог одсуства Стефана Милошевића. Асистирао му је Мамаду Сабо, који са њим чини незаменљив тандем на средини терена. Постоји група фудбалера без које се игра Јавора не може замислити и управо то може бити и један од разлога сасвим добрих резултата Ивањичана у повратничкој сезони у Супер лиги. Наиме, Радован Ћурчић користио је ове јесени 24 играча. Само је у дресу Железничара из Панчева на терену било мање фудбалера – 22.

Ћурчић је највише поверења имао у голмана Васиљевића, који је провео сваки минут на терену, а тик уз њега по минутажи је штоперски тандем Скоко (одиграо свих 1710 минута) - Петровић (1594). Стандардни су и везисти Дукуре и Сабо, који би на терену били још више да утакмицу против Партизана нису пропустили због картона.

Занимљиво је да је ту крај списка играча који ове сезоне у дресу Јавора нису одсуствовали због повреда. Читаве јесени кубурио је стручни штаб са састављањем тима, јер у сваком тренутку велики број играча био ван строја. Већ дуго су повређени Милошевић, Зувић и Крстић, а Антви и Аква пропустили су готово читаву јесен. Одсутни на неко време били су Ђокић, Бајере, Мићић, Крсмановић, Радоњић, Илић, Бјековић...

Та чињеница можда још више даје на значају резултатима Јавора од старта сезоне, на којем је мало ко очекивао да ће Ивањичани бити у сигурној зони пред паузу. Скраћена ротација условила је бројне проблеме и импровизације, али истовремено створила и хомогену групу играча, која је, изнад очекивања, у прилици да јесен заврши на граници плеј-офа.