Фудбал спаја људе, шири пријатељства, ствара другарства за цео живот. И не зна за границе!
Недавно је то на својој кожи осетио Вук Атанасијевић, млади београдски фудбалер, тренутно првотимац Омладинца (Нови Бановци), војвођанског српсколигаша. Био је домаћин Словаку Владимиру Валку, пре две године саиграчу у Жилини, најбољој академији Словачке, кад су жуто-зелени бацили на колена прво кипарски Пафос, затим велику Борусију из Дортмунда, па онда Копенхаген. Атанасијевић и Валко били су тад нераздвојни, годину и по, колико се талентовани центарфор налазио у омладинском погону Жилине. Проводили су заједно буквално 24 сата, а ових дана иста прича, само у Београду.
- Валко је носио десетку, ја деветку на леђима, био је најбољи стрелац УЕФА Лиге младих, што је велика ствар за словачки клуб. Остали смо велики другови, чујемо се сваког дана, срце ми је било пуно кад је дошао у мој Београд, водио сам га да види музеј на стадиону „Рајко Митић“, гледали смо црно-беле у Хумској против Напретка, обишли Калемегдан, Скадарлију, Београд на води... Валко је одушевљен отишао ка Братислави и у Кошице, родни град – рекао је Вук Атанасијевић.
Ко зна, можда се ускоро фудбалски путеви Србина и Словака поново укрсте, негде у Европи...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
