Миленковић звезда свечаности, без Збиљића и Караџића, Пауновић није као Стојковић

Јубиларна 20. свечаност „Златна лопта ФСС” чији је централни део проглашење најбољег играча, играчице и тренера у години на измаку протекла је много мање гламурозно у односу на претходне церемоније. Како је за говорницом признао Бранко Радујко, генерални секретар ФСС, наша кућа фудбала је у финансијским проблемима и био је то главни разлог што је опроштај од 2025. приређен у Спортском центру у Старој Пазови уместо у неком од београдских хотела као раније или Сава центру прошле године.

Најсрећнији су, наравно, били лауреати. Посебно је дирљив био говор Николе Миленковића. Први играч Србије у протеклих 12 месеци дао је одличне смернице млађима, подсетио како је градским превозом путовао из Жаркова у Земун, где је у спортском центру Партизан-Телеоптик почео пут од анонимуса до најбољег српског играча. Бранислав Ивановић, Немања Видић, Александар Коларов и голман Владимир Стојковић од дефанзиваца проглашени за најбоље и свакако је част бити у таквом друштву. Миленковић је награду можда заслужио и прошле године. Популарни Блеки признао је да би мењао признање за већи успех са репрезентацијом на великим такмичењима. Мислио је штопер Орлова на други круг Светског или Европског првенства, мада ове зиме жалимо што уопште нећемо играти на Мондијалу.

Око Миленковићевог избора није било дилеме, имао је сјајну прошлу сезону у Нотингем форесту, ове јесени игра у Лиги Европе. Неизвестан је био избор најбољег тренера. Лидија Стојкановић прва је дама победник у апсолутној конкуренцији. Прошлогодишњи лауреат Владан Милојевић поново је могао да се похвали дуплом круном, али не и пласманом у Лигу шампиона. Звезда је минуле јесени превише пута кикснула на домаћој сцени, није јесењи првак, Милојевић је смењен упркос добрим резултатима у Лиги Европе и разумљиво је да није могао да поново буде на пиједесталу.

Марко Николић и Жарко Лазетић били су озбиљни кандидати, посебно први због освојеног Купа Русије са ЦСКА из Москве, односно лидерске позиције на клупи АЕК-а из Атине ове сезоне. Предност је, ипак, добила Стојкановићева због пласмана наше женске репрезентације у А дивизију Лиге нација. Због лауреаткиње и женских стручњака уопште било би најбоље да се уведе награда за најбољег тренера дама.

Тијана Филиповић доминирала је међу фудбалеркама. Освајачица првенства Русије са московским Спартаком и стандардна репрезентативка најавила је да би наша селекција у 2026. коначно могла да се пласира на Светско првенство, чиме би и никад бројније награде представницима женског фудбала имале више основа.

Прошле сезоне установљена награда за најперспективније играче и играчице отишле су у руке Василију Костову и Александри Гајић. Везиста Црвене звезде скренуо је пажњу на себе посебно голом у Порту у Лиги Европе, па иако се није прославио против Албаније на дебију за А репрезентацију, његовом избору не може ништа да се приговори. Костов има само 17 година и на пиједесталу је наследио Андрију Максимовића, сада играча Лајпцига са малом минутажом. Гајићева је пет година старија, али је из ТСЦ-а прешла у Сент Етјен, дебитовала и за А репрезентацију.

Радомир Коковић, најперспективнији тренер једини је заслужио критику, не због избора већ зато што није дошао да прими награду. Иако је шеф струке Панчеваца зарадио одмор, недопустиво је да се не појави јер му је указана част. Исто је прошле године урадио Душан Влаховић, најбољи играч Србије за 2024, али је он као оправдање имао обавезе у Јувентусу, мада су и оне биле неубедљиве јер и Миленковић је стандардан у Нотингем форесту, а у време Божића по Грегоријанском календару у Енглеској је највише утакмица.