Дотерало цара до дувара! Једноставан, не и сензационалан, опис стања у Партизану. Мислило се да су порази од Виртуса (86:68), Жалгириса (68:109) и Макабија (87:112) смак света, међутим – Парни ваљак је потонуо у амбис коме се не назире дно. Умало физички сукоб Тајрика Џонса са навијачима, по завршетку сусрета са „Поносом Израела”, показао је да анимозитет према појединим играчима расте, док актери на паркету, вођени инатом, бележе у низу негативне рекорде.
Конкретније, деби Ђоана Пењароје доказао је да већина екипе нема намеру да поправи односе са публиком, питање је да ли је препород уопште изводљив, односно тмурног 26. децембра црно-бели су изгледали као да су по казни дошли у Блок 25. Посматрајући почетне сигнале аудиторијума, то јест аплаузе пре катастрофе, утисак је и да су прокоцкали шансу да врате поверење јавности и сезону окончају достојанствено и поштено, у складу са професионалним обавезама. Крајњи резултат више нико ни не доводи у питање, пошто је јасно да, у овом тренутку, Вашингтон, на пример, мора да обори рекорд АБА лиге да би се победила Крка. Нажалост, друга фаза Евролиге је мисаона именица, стога главно питање у екосистему Партизана није хоће ли да се избори пласман у плеј-ин или плеј-оф, већ како да се ситуација смири и обезбеди нормалан живот свих укључених.
Жељко Обрадовић је поднео оставку, за њим и Зоран Савић, горчину дебакла је искусио и Мирко Оцокољић. Ангажован је Жарко Паспаљ, међутим – великан игре под обручима тренутно је омражен код навијача. Легендарни репрезентативац Југославије довео је Ђоана Пењароју, уједно и Камерона Пејна, али, очигледно, работа је била узалудна. Стога, неопходно је да челници уруче појединцима захвалнице, такозване новогодишње дарове и исте спасу од бесног плебса – буквално и фигуративно. Приде, Остоја Мијаиловић је и најавио одређене санкције зато што су „неки играчи псовали чланове стручног штаба”, али присталице екипе из Хумске нису сазнале да ли су казне постале правоснажне.
Неопходност реакције најбоље се видела на примеру Тајрика Џонса. Американац је допустио себи да изгуби разум и обрачунава се са људима на трибини, што би у ауторитативним колективима изазвало моменталну суспензију. Уосталом, познати су свима одређени кодекси понашања на „нормалном” послу, исто је и на кошаркашком.
Увреда за клуб јесте и случај „Џабари Паркер”. Читава Европа, донекле и свет због репутације крилног центра, гледа како најплаћенији појединац у екипи нема никакву улогу и чини остале нервознима. Израз „нико није већи од Партизана” често је коришћен бесмислено, указала се савршена прилика да се оправда. Ако некадашњи други пик на НБА драфту не жели да игра, што се јасно види, неопходно је да чиниоци нађу заједнички језик и ослободе се патње. Паркер има пуно право на слободан избор и може да каже себи „нећу, погрешио сам у ангажману”, док у том случају Управни одбор и спортски директор морају да одстране заражено ткиво, ради колектива и самог играча.
Потребно је и да се разговори сличног типа обаве са свима осталима. Извесно је да актери на паркету, највише због сопствених уговора у будућности, не желе да буду обележени црним словима на Старом континенту, тако да је одлука у интересу обе стране и те како могућа. Заборавља се и велика предност – шампион Србије има могућност да поново почне од нуле, трогодишња евролигашка лиценца гарантује макар минималну стабилност.
Алармантност се огледа и кроз смањен број гледалаца у Арени. Потези Остоје Мијаиловића, уколико их спроведе на ваљан начин, могу да врате публику и учине да се Евролига поново диви атмосфери, док пасивност прети да наштети и финансијским темељима Партизана – навијачи су скупим појединачним и годишњим улазницама пунили већи део буџета. Нажалост, негативни тренд је стваран – црно-беле је против Фенербахчеа гледало 19.561 гледалаца, само месец дана касније – 13.749...
МУРИНЕН – СЕДЕЋИ ФИНАЦ
Иако је Мика Муринен по доласку почаствован личном најавом председника Остоје Мијаиловића, Финац је до Нове године прешао пут од статуса „летећег” до „седећег”.
Крилни центар није ушао у игру откако је из клуба отишао Жељко Обрадовић, стога се јавност са пуним правом пита – зашто? У тренуцима кад Парни ваљак доживљава катастрофе из недеље у недељу, здрав разум налаже да би млади појединци „гинули” за дрес.
Уједно, познато је свима колико пажњу привлачи звезда Евробаскета, на НБА нивоу, стога би екипа из Хумске могла да покуша макар да заради на „Мршавом Исусу”, јер је евидентно да по завршетку турбулентне сезоне одлази у НЦАА са мишљу – да ли сам погрешио због ангажмана у Београду?
ЈУНИОРИ У ВАЉЕВУ ЧЕКАЈУ ЗАСЛУЖЕНУ ПРИЛИКУ
Будући да је односом одређених играча према клубу пресечена света веза екипа-навијачи, евидентно је да Партизан првенствено мора да врати поверење публике, створи погодне услове за утакмице и тек онда размишља о резултатима и спортским циљевима.
Утисак је и да челници Парног ваљка имају једноставан излаз из проблема испред себе – јуниоре у Металцу из Ваљева.
Урош Мијаиловић, Урош Даниловић и Ђорђе Шекуларац показали су прошле сезоне у завршници Супер лиге Србије да су спремни да оставе срце на терену, због чега су награђени громогласним аплаузима. Приде, доказали су да имају квалитет за надметање са сениорима, док је јасно да су од лета значајно напредовали. Заједно са триом присутан је и Лука Илес.
Стога, Жарко Паспаљ има прилику да начини популаран потез и можда, као у ери Душка Вујошевића, гурањем у ватру афирмише новог црно-белог хероја и будућег репрезентативца Србије...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
