„Нема шансе да би Брђа поверовао”

Низали су се редом лауреати, први међу једнаким што српска одбојкашка сцена има. На традиционалном Новогодишњем коктелу Одбојкашког савеза Србије, увек су на бини они најбољи. Будућност не само трофејног спорта у нашој земљи, већ неко ко куца на врата европске и светске сцене – најперспективнији одбојкаш Никола Брборић, првотимац Војводине и Ана Михајловић, играчица Уба први су побрали бројне аплаузе.

Тренери број 1 у Србији – Ратко Павличевић, на челу шампиона Железничара из Лајковца, чувени „Рале” поносно је с девојкама завршио минулу сезону а ове ће у поход на нову одбрану трона, стицање искуства кроз Лигу шампиона.

Сад тренутак када је на видео биму испред свих присутних званица почео филм о младом тренеру, али ликом добро познатом и на континенту, планети и као играчу, репрезентативцу, наследнику једне величине какав је био Дејан Брђовић „Брђа”. Син Алекса, први стручњак Радничког из Крагујевца без премца је у категорији нај тренера мушког тима.

Док је излазио Алекса на бину да прими награду, без претеривања, аплауз сигурно да је трајао и трајао барем пет минута. А док је силазио сад већ стручњак с искуством, један господин из првог реда – селектор сениорки Србије Зоран Терзић устао је, загрлио Брђовића и честитао. Сцена за памћење.

Насмејао се само наследник док је примао честитке после свечаног скупа и официјелног дела. Стрпљиво је давао изјаве, чекао на фотографисање, потом и упркос чињеници да док се нижу ови редови Брђа и момци се против Војводине боре за финале Купа, он је сео и рекао:

- Можемо сад – односило се на разговор за Спортски журнал.

Како сте се осећали док сте примали награду, шта Вам је пролазило кроз главу, ролекостер емоција, наслеђе од оца Брђе, оправдали сте?

- Није мала награда. Бити најбољи тренер у Србији поред толико великих тренера, то сам малопре и помињао... Колико сам само видео врхунских тренера и генерално људи из спорта. Велика је част, искрено нисам ни очекивао, нити размишљао о томе. Опет, у спорту нема јуче. Од почетка сезоне играмо на свака три дана и немамо времена ни да размишљамо да ли смо освојили дуплу круну, триплу. Велика награда за мене. Свашта сам прошао у последњих неколико година и кад сам престао да играм.

Позив из Радничког који је променио све?

- Кад ме је Раднички контактирао, директор клуба позвао и пружио ми шансу, некако сам прихватио и неочекивано се све десило. Не верујем да је један одсто људи осим њега, веровао да ће се ово десити, да ћу успети као млад тренер да вратим Радичком  Куп и титулу, тако да ето, десило се. Поносан сам на моје играче, прво што су прошле сезоне успели да донесу мени и клубу трофеје. Ипак су они најзаслужнији за све ово. И ове смо подигли пехар у Суперкупу. Има још да се игра.

Шта би тата Брђа рекао да је жив?

- Прво, сигурно не би веровао да сам тренер, не би дао ни нула зарез један одсто шансе да ћу бити тренер. Ево, гарантујем. Али свакако да би био поносан. Е сад, вероватно би се и шокирао кад би видео моје резултате који су били ове године – у духовитом тону причао је Алекса.

Дефинитивно сте се доказали и показали иако је још много задатака пред Вама, наставак и тежи део сезоне?

- На почетку сам причао са играчима кад смо играли пријатељске утакмице поготову они који су остали од прошле сезоне, да на жалост и ја бих волео сваки дан да славим, да сам у кафани, залијемо дуплу круну што је била. То је немогуће. Живот иде даље и они иду даље у својим каријерама, поготову ови млађи од којих очекујемо да оду у иностранство као и ја. Мора се доказивати буквално сваки дан. То што је било остаће записано негде и ова награда. Значиће Радничком као клубу за нека будућа времена. Свакако ова сезона је изузетно захтевна, не само одбранити већ освојити титулу после толико година, где је вероватно мали број присталица одбојке очекивало да ће се то десити и да ћемо то бити ми. Идемо од утакмице до утакмице. Има још доста да се игра.

Поменули сте иностранство, размишљате ли Ви у том правцу?

- Тренутно не. Сигурно да бих волео да се опробам, да ли следеће, за две, пет сезона, не знам стварно. Нисам тренутно у преговорима ни са ким. Наравно, да ми је то жеља, да видим како је радити ван Србије.

Да ли играчи да знају да сте проглашени за најбољег тренера?

- Не знам да ли знају, видели су да ме нема на тренингу. Хахахах. Нешто јесте, али не знају. Припремили су се с помоћницима али колико кад се заврши све, придружићу им се.

За крај али ипак најзвучније, Брђини планови, сви пехари су у витринама?

- Првенство је дуго. Да ли смо имали два или пет пораза није ми битно. Важан ми је плеј-оф као и финале Купа Србије – као из топа ће Алекса Брђовић, „диригент” освајача трипле круне.