Рајковић: Неће бити смак света ако пређемо у Прву лигу

Прошле године је у Суперлигу ушла ОК Дубочица, до лета играла у плеј-офу за првака државе, стигао до пласмана на четврто место које по правилу оверава учешће на међународној сцени. На жалост, због недостатка средстава, Лесковчани су остали без могућности да у својој дворани прате своје одбојкаше у међународном такмичењу. Стопама одбојкаша, кренуле су и девојке у тиму Лесковац 98, и само после годину дана и оне стигле до Суперлиге.

Признао то неко или не, поносио се таквим резултатима или их није разумео, Лесковац је постао одбојкашки центар са мало градова који су се у Србији могли да похвале суперлигашима у обе конкуренције.

У првој половини године на позорници одбојкашких догађања у Србији, били су међу повлашћенима али је у другој дошло до тешког потреса међу одбојкашицама.

Без финансијске подршке локалне самоуправе, најпре је низбрдицом кренуо ОК Дубочица, распадом играчког састава коме је замало измакло финале за првака државе. Почели су редом да одлазе најбољи. Против Такова у мечу који је закључио 2025. остали су и без тројице последњих Мохиканаца, па и без тренера Марјана Николића који је каријеру наставио у иностранству. Необично, тешко објашњиво, али реално, клуб се стрмоглавио на табели и у наставку му предстоји борба за опстанак. Рефлектори су поново осветили спортску позорницу кад су се уручивала признања најбољима у организацији Лесковачког савеза спортова. Клуб године је ЖОК Лесковац 98, најбоља спортисткиња Лесковца је Софија Ђорђевић (20). Тунишанка Туоми (16 година), једна од ретких које нису заједно са тренером Владимиром Орловим напустиле Лесковац. Задовољство добијеним признањима, која ће ускоро у историју, није прерасло у славље јер је реална ситуација у клубу таква да осим младе ње, Лесковац 98, лигу наставља 18. јануара са одбојкашицама из клупске школе.

- Од Градског већа - буџетом за 2026. годину, добили смо 11 милиона што је више него претходне године. Да ли ће средства бити довољна да се избори  опстанак у Суперлиги, и вреди ли се за то борити, показаће догађања и утакмице које тек предстоје. Неће бити смак света, ако пређемо у Прву лигу - спортски директор Миодраг Рајковић објективно сагледава стварност и одбија да коментарише начин на који су средства за спорт подељена за годину пред нама.

Какво је искуство, у години коју сте обележили прво сјајним резултатима, а крај дочекали бригом за очување статуса?

- Морате живети за средине у којој се борите за себе, колектив, клуб и на крају град. Наравно да смо срећни што нам нико не може оспорити историјске резултате и пласман у Суперлигу, као што бих желео да публика која је пунила дворану „Партизан” и убудуће бодри девојке поникле у нашој школи, на путу бржег развоја. Рад и стрпљење нам не мањкају, љубав навијача и подршка пријатеља одбојке, али и медија нам је неопходна. И све то до дана, кад се не појави спонзор спреман да нас учини мање зависним од пара које добијамо из спортског буџета града Лесковца – закључио је Миодраг Рајковић.

Највеће паре у 2026. години добили су клубови у којима готово да нема играча пониклих у Лесковцу: ГФК Дубочица и РК Дубочица 54 су добили највише, КК Здравље Лесковац десетак хиљада мање, а да не бисмо поредили „бабе и жабе”. Ваља подсетити како кошаркаши играју у трећем степену такмичења у КСС, да су фудбалери виђени у плеј ауту ПЛС а предстоји им борба за опстанак, да су рукометаши после много времена искористили могућност да у ослабљеној лиги, зимски одмор дочекају на четвртом месту Аркус лиге. Дај Боже да ту остану, јер би према важећим правилима РСС могли тако да конкуришу за једно од европских такмичења.