ЗА ЖУРНАЛ ГОВОРИ - Лука Ћерамилац: Један од бољих поклона за Нову годину

У животу и спорту свако признање потврђује да се труд, посвећеност и одрицања исплате, без обзира на бројне потешкоће и препреке. На крају, оно представља најбољи показатељ да сте на правом путу. Између среће, радости и задовољства после сваке награде стоје и одговорност, али и велика очекивања.

Управо такву лепезу помешаних емоција ових дана осећа Лука Ћерамилац, најбољи играч Европе до 16 година у избору Тенис Европа.

Млади, талентовани и перспективни српски тенисер већ у првим сатима и данима после успеха осетио је шта значи бити на висини задатка на највећој сцени. Фотографисање, бројни позиви, честитке и серија интервјуа обележили су његов распоред, а у међувремену је морао да настави истим ритмом – да редовно тренира, темпира форму и планира наредну такмичарску сезону.

Прилично смирено, али одлучно, одговарао је на питања Спортског журнала.

Лука је свестан зна шта значи остварити врхунски резултат на такмичењима Старог континента, нарочито после успеха Лане Вирц, која је пре годину дана славила у истој категорији, као и Теодоре Костовић, шампионке Европе до 18 година за 2024.

Какав је осећај бити шампион Европе до 16 година?

– Невероватан! Добити такво признање велика је част и одговорност, на коју сам поносан.

Да ли је то најбољи поклон за Нову годину?

– Може се рећи да је то један од бољих.

На шта ћете бити фокусирани у 2026?

– У распореду имам огроман број тренинга и припрема за сезонске турнире, као и потенцијална грен слем такмичења.

Шта вас је највише привукло овом спорту?

– Тенис је невероватан спорт у коме се може видети не само физичка, већ и ментална снага. То ми је прва асоцијација и најбољи опис.

Колико сати дневно проводите на терену?

– Између пет и шест – од тога четири сата тениса и један до два сата фитнеса. Подразумева се да ме после тога чека опоравак.

Ко је поред вас у стручном штабу?

– Моји тренери са Академије Јанковић. Углавном тренирам са момцима мог, али и старијег годишта – подсетио је Ћерамилац, који је члан суботичког Спартака.

Који део тренинга вам је најтежи, а који најзабавнији?

– Најинтересантније је на почетку, када играмо разне игре за загревање, док најмање волим кондиционе тренинге.

Да ли редовно идете у школу и како балансирате све обавезе?

– Баш тешко постижем, није једноставно одговорити изазовима и у спорту и у образовању. Међутим, похађам приватну гимназију која ми омогућава да ускладим све обавезе.

Који турнир бисте издвојили и зашто?

– Немам дилему – такмичење у Риму, где се у исто време игра АТП мастерс. Услови за нас јуниоре били су исти као и за сениоре, што је заиста посебан осећај.

Да ли имате посебну победу од почетка?

– Издвојио бих финални меч на Државном првенству, на коме сам успео да спасим две меч лопте и победим – подсетио је на дуел против Филипа Ђокића, крајем маја у ТК „Славија“ у Ћуприји.

Где видите себе за пет година?

– Видимо се на Ролан Гаросу!