Миљановић: Најважније да сам вратио осмех играчима

Немања Миљановић, тренер ТСЦ-а, можда најбоље потврђује народну изреку да тиха вода брег рони. Темеринац је преданим радом претходних година и  прескакањем сваког степеника, завредео поверење председника Бачкотополчана Јаноша Жемберија и директора Саболча Палађија, након чега је суперлигашка бајка могла да почне. Од шест утакмица проведених на клупи учесника елиминационе фазе Лиге конференције прошле сезоне највреднији је био реми са Црвеном звездом, што је утицало да шампион не презими као јесењи првак.

- Није први пут да одиграм нерешено са великаном. Као члан стручног штаба Пролетера играли смо без голова против Партизана у Хумској. Душан Бајић је био шеф стручног штаба клуба са Слане Баре, а Партизана Александар Станојевић. Те сезоне је клуб из Хумске освојио 98 бодова, а освојио друго место. Сезону раније Пролетер је имао 0:0 до 88. минута, код тадашњег шефа Бранка Жигића. Јован Илић је уздрмао пречку након чега је голман Партизана повео контранапад који је голом крунисао Филип Холендер. После пречке Мезеија против Црвене звезде прибојавао сам се да се не догоди исто – истиче Немања Миљановић.

Колико вам људи из Бачке Тополе верују показује податак да сте водили тим иако немате ПРО лиценцу?

- Нажалост, нисам још уписао школу за лиценцу. Сплетом околности добио сам прилику у првом тиму ТСЦ јер спортски директор поседује лиценцу и седео је на клупи као прелазно решење. Родом сам из БиХ,  тако да ћу да почетком априла почети да похађам школу преко Дрине.

Како је текао ваш пут до клупе ТСЦ-а, рачунајући и играчке дане?

- Од 2008. до 2015. играо сам у Темерину, са кратком епизодом 2013. у Новом Саду, тадашњем прволигашу. Потом сам у Темерину са пријатељем Михајлом Козомором 2015. отворио школу фудбала „Један тим”. Две године касније први пут сам водио сениорску екипу Слоге из Темерина, зонаша у то време. Остао сам на тој позицији непуне две сезоне. Следи Пролетер са Слане баре, био сам део стручних штабова Бранка Жигића и Душана Бајића. Имао сам кратку епизоду у Младости ГАТ, као асистент Жигићу. На позив генералног директора ТСЦ-а Саболча Палађија дошао сам у Бачку Тополу на позицију тренера кадета. Бригу о кадетима водио сам до априла, кад сам шест кола пре краја преузео омладинску селекцију. Водио сам јуниоре до тренутка кад сам именован за тренера првог тима.

Ваша школа окупља велики број деце?

- Наравно и покрива Темерин и околину. Већ сад можемо да видимо много наших производа у Супер лиги: Стефан Букинац, браћа Тегелтија - Урош и Драган. У омладинцима ТСЦ-а су Урош Михаиловић, Максим Чаварић, Лука Докић, док је Варга Патрик из академије ТСЦ-а отишао у Академију Пушкаш.

Сад је сарадња ТСЦ и ШФ „Један тим” још на вишем  нивоу због вас?

- ТСЦ функционише на тај начин да у региону Војводине има 22 подцентара, где улаже средства и тако помаже клубовима. Најталентованија деца усмеравају се ка ТСЦ-у. Кад сам завршио мисију у Младости ГАТ, појавила се могућност да преузмем кадетску селекцију што је створило још јачу везу.

Колико вам је лакши рад у првом тиму јер долазите из система ТСЦ-а као тренер млађих категорија?

- Десетог јануара биће три године како сам у ТСЦ-у. Познајем све структуре клуба. Испратио сам много генерација и био сведок развијања играча од кадета до првотимаца. Драго ми је да су играчи које сам тренирао сад у првом тиму, што ми је помогло да се лакше адаптирам.

Практично сте скренули на себе светла рефлектора „одузимањем” Звезди два бода?

- Знамо колико је Црвена звезда доминантна у нашем првенству. Покушали смо да искористимо њен умор из Граца. Шампион игра на три фронта и увек је под императивом победе. С друге стране, ми смо у ситуацији да нам је сваки бод битан. Покушали смо да изненадимо црвено-беле променом система игре, што они нису очекивали. Играли смо много обазривије, са три штопера, али не и повучено. Иако не волим да причам о системима јер је то само распоред играча у различитим фазама. План је био да стискамо Звезду високо или да будемо што је више могуће на њеној половини или да се спустимо ниже код нас и скратимо просторе, бранили смо мале просторе које је Звезда напада. Успели смо и свели ударце ривала на минимум. Како је време пролазило били смо и храбрији и могли чак до три бода.

Куражна је била ваша изјава да сте очекивали бод против нашег најтрофејнијег клуба?

- Покушавам изјавама и понашањем да јасно ставим играчима до знања да верујем у њих и да покушавам да имплементирам идеје.

Да ли вам је тај меч са Црвеном звездом најдражи?

- Свака утакмица носила је нову драж са аспекта припреме и свака је била лакша од прве. Тако је било и играчима јер смо се упознали. Јако ми је жао што се јесен завршила, јер смо почели добро да играмо. Издвојио бих и меч са Спартаком у Суботици, била нам је то прва победа у гостима, плус познат је наш ривалитет са Голубовима.

Шта је за вас највећа победа као тренера ТСЦ-а?

- Враћање осмеха на лица играчима.

Колико вам је посао олакшан јер имате 37 година и  сарађујете са играчима од којих нисте много старији?

- Иза мене је 16 година рада. Селектор Немачке је исто тако млади Јулијан Нагелсман. Свестан сам да је тешко да се дође на велику сцену, али верујем у процес и рад.

Ко су вам тренерски узори?

- Имао сам привилегију да дођем у ТСЦ кад је тренер био Жарко Лазетић. Он је оставио неизбрисив траг у клубу. И дан данас ми је драго што могу да се чујем са Лазетићем. После победе над ОФК Београдом на крају јесени Жарко ми је честитао на савршеној дефанзиви. Чујем се и са Јованом Дамјановићем. Поносан сам и захвалан Небојши Милошевићу, сараднику на Деки 5 кампу 2018. Са Радославом Батаком био сам учесник елитне рунде квалификација кадета за ЕП. Фудбал отвара нови круг људи од којих можете да научите.

Исто годиште сте као голман Јоргић, док су остали првотимци ТСЦ-а млађи од вас?

- Специфична и ретка ситуација. Немања Јоргић је мој велики пријатељ већ 20 година. Играли смо заједно неколико сезона и правимо шалу у свлачионици да је једини старији од мене. Имамо феноменалан однос. Већину играча познајем већ три године. Имају поштовање према мени од првог дана Увек могу да дођу код мене да попијемо кафу, испричамо се, све за добробит ТСЦ-а.

Како се борите са бившим звездашима и партизановцима у редовима ТСЦ-а?

- Алудирате на Дегенека, Јовичића, Урошевића и Радина. Професионалци! ТСЦ им је на првом месту и увек дају максимум.

Које су вам жеље за 2026?

- Да прво уђемо у плеј-оф, онда се боримо за излазак у Европу. Промоција младих играча је такође битна. Убацићемо нови ДНК у свлачионицу ТСЦ-а. Најбитније да будемо здрави како бисмо се максимално посветили послу – закључио је Немања Миљановић.