Фењер кратког фитиља

Играчима Партизана је сметала вика тренера, брецали су се поједини на незадовољство публике, одређени нису ни марили за став црно-белог плебса, јавност је иритирана и изјавама „најбољих европских играча”... Међутим, постоји ли можда шанса да се појединци издигну после сазнања да су последњи у Евролиги?

Није шала, Парни ваљак држи фењер у елитном такмичењу Старог континента на половини сезоне са скором 6-13, услед најлошије кош разлике. Љубитељ црно-белих боја у коми, још од средине септембра, вероватно би се при буђењу само вратио у процес „остваривања давних снова”.

Али, постоји промил шансе да екипа из Хумске доживи ренесансни период. Говорили су учени великани да „прво мора да се падне да би се издигао”, стога и присталице шампиона Србије гледају искључиво у том правцу – ништа друго им није преостало. Ангажован је нови тренер, доведен Камерон Пејн, промењен спортски директор, доста чланова УО је напустило клуб, виђен је и несвакидашњи анимозитет публике, али ништа није из зоне комфора избацило изабранике Ђоана Пењароје. Формулисано другачије, малобројни схватају да пружена љубав, способна годинама у континуитету да очарава Европу, има и негативну страну – уколико се изазове. Сагласиће се многи да папрене сезонске улазнице и залагање већег дела тима нису оличења поштења. Нажалост, одговорни нису спознали ни да се траже „само” воља и љубав за црно-бели грб – примери ерупције задовољства кад Аријан Лакић скочи у рекламе или клинци „погину” у одбрани довољно објашњавају.

Зато, махом због односа играча, публика резигнирано гледа и ка челницима Партизана. Простом и једноставном информацијом да је Жељко Обрадовић отказ усред сезоне дао једино у вољеном колективу, заувек се поништио напор Остоје Мијаиловића од 2017, док Жарко Паспаљ, истински великан југословенске игре под обручима, незаустављиво пада у очима јавности – наравно, не личном вољом.

Уместо да повуче одређене потезе, најављене пре више од месец дана, председник црно-белих је дозволио да клуб закорачи у 2026. са баластима прошлости, иако су проблеми давно изашли из домена спекулација. Џабари Паркер апсолутном незаинтересованошћу и изјавом да је „један од најбољих играча у Европи”, Стерлинг Браун реченицом „да га не занимају звиждуци навијача” и Тајрик Џонс жељом да се као „побеснели Макс” обрачунава на трибинама наместили су се Мијаиловићу на зицер, познати бизнисмен, нажалост, промашио је цео обруч.

Тик пред Божић, 3. јануара, већина се пита – шта неко мора да уради да би трпео консеквенце?

Изгледну прилику да промени курс Парног ваљка и ојача статус доајена игре под обручима пропустио је и Паспаљ. Сагласиће се већина да нико не би марио за последњу позицију у Евролиги ако би публика на паркету гледала децу из Ваљева или било које јуниоре потпомогнуте искусним сениорима. Постојала би макар сићушна нада да из тмурне 2025/26. може да се извуче позитивна ствар.

Ипак, челници Партизана су изабрали да не вуку драстичне потезе, док је фитиљ црно-белог фењера све мањи...