Страхиња стопама брата Марка

Као потврда за изузетне резултате и изврсну сезону, Страхиња Драгосављевић проглашен је за најбољег спортисту 2025. године у Бачкој Паланци и Војводини. Ово признање носи посебну емоцију, јер је исту награду годинама освајао и његов старији брат Марко, а Страхиња је као дечак више пута излазио на бину да их преузме уместо њега. Данас, он стоји на бини са истим поводом, настављајући породичну традицију успеха.

Титула најуспешнијег представља круну године у којој је брзина постала његов заштитни знак, а циљна линија место на којем се писала историја. У дисциплини К1 на 200 метара померао је границе и редом освајао највеће светске сцене.

Победнички пут започео је у Мађарској, тријумфом на Светском купу за сениоре, чиме је јасно ставио до знања да предстоји година великих домета. Потврда изузетног талента уследила је у Чешкој где је на Европском сениорском првенству освојио златну медаљу и са свега 18 година постао најмлађи шампион Старог континента. Није се ту зауставио, у Румунији је покорио конкуренцију на Европском првенству до 23 године, док је у Португалији крунисао сезону освајањем злата на Светском првенству за млађе сениоре.

Храбрим и зрелим учешћем на Светском првенству у Италији за сениоре, заузео је високо четврто место, остајући надомак одличја, али потврдивши да припада самом врху светског кајака. Доминацију је, као печат на сјајну годину, ставио и на домаћој сцени – на државном првенству, из четири трке изашао је са исто толико златних медаља.

Од дечака који је са дивљењем посматрао победе брата до шампиона који сам исписује историју, Страхиња Драгосављевић симбол континуитета, рада и будућности српског кајака.

Колико вам значи освајање награда за најуспешнијег?

– Јако пуно, то је потврда да неко види и цени мој труд. Посебно ми значи што признања долазе из мог места, нарочито из Бачке Паланке, јер су то моји људи који су ме несебично подржавали током читаве сезоне. Непроцењиво је било кад сам се попео на бину и представио присутнима, велико хвала свима што сам имао прилику то да доживим – истакао је Страхиња Драгосављевић на почетку разговора за Спортски журнал.

Да ли вам то преставља још већи подстрек за почетак сезоне?

– Наравно! У сваку годину улазим с циљем да остварим што боље резултате, самим тим и оваква признања ће доћи.

По две награде вама и вашем тренеру за најбоље у својим категоријама – какав је осећај што сте заједничким радом дошли до таквих признања?

– Не могу речима да опишем. Много ми је драго због њега, знам колико се труди и кроз шта смо све прошли. Сматрам да је заслужио и да је награда отишла у праве руке. Такође, сигуран сам да га у будућности очекују још већи успеси у тренерској каријери. 

Имате зацртане циљеве?

– Немамо конкретних. Тренер и ја увек кажемо да идемо да дамо све од себе, а кад то учинимо онда успех неће изостати – закључио је млађи Драгосављевић. 

Награду за једног од најбољих спортиста у Војводини преузела је мајка Милијана, будући да је Страхиња био спречен да присуствује догађају због спортских обавеза.

Како сте доживели тренутак набрајања свих успеха и преузимање награде у име млађег сина?

– Била сам двоструко емотивна, обојица синова су били номиновани. Годинама сам преузимала уместо Марка, пошто је често био на припремама, а награђиван је много пута. У једној години је добио чак Вихорову, Спартакову и Дневникову награду. Такође, брат је неретко подизао његова признања, тако да је навикао од малих ногу. Изглед Дневниковог трофеја подсећа на олимпијску бакљу, Страхиња и ја смо у истом моменту помислили да је то знак да ће бити на Играма – издвојила је занимљив детаљ Милијана Драгосављеић.