ФЕЉТОН: Било једном у Буенос Ајресу (4/9)

ФУДБАЛСКА РАЗГЛЕДНИЦА ИЗ АРГЕНТИНЕ – 4. ДЕО

Нешто узбудљивија од меча Уракан – Бока јуниорс била је утакмица између Аргентинос јуниорса и Баракас сентрала, одиграна такође у оквиру Прве лиге одмах сутрадан, 25. новембра, на стадиону „Дијего Армандо Марадона“. Испред здања у централном делу Буенос Ајреса сачекао ме је љубазни локални домаћин и велики љубитељ Јуниорса Фернандо, који ми је уз карту за утакмицу донео дрес вољених Аргентиноса и једну својеврсну фудбалску „иконицу“. На њој је, веровали или не, Марадона приказан као светац у дресу Аргентине, са ореолом од зрака Сунца са аргентинске заставе, док је испод његовог имена Santo Maradona остављен датум 1960 – ∞ (симбол за бесконачност). Што би рекла једна мудра латинска изрека: Sapienti sat.

Осим тога, посетиоци добијају и обавештење на четири светска језика о томе да навијачи Аргентиноса у 10. минуту сваке утакмице код куће скандирају Марадони, који је прве, почетне кораке направио баш у овом клубу и у њему провео пет година – од 1976. до 1981. године. Игром судбине, утакмица којој сам присуствовао одиграла се тачно на четврту годишњицу његове смрти, и то против истог противника са којим су Аргентиноси играли на отварању стадиона 1940. године, па су играчи оба клуба пре првог судијског звиждука минутом ћутања одали почаст легенди, док је његов дрес са бројем 10 био положен на центру игралишта. Ове емотивне сцене су још једном симболично осликале Дијегову ванвременску величину и потврдиле да је El Pelusa (Чупавац), како су га звали док је играо у академији Јуниорса, у срцима и свести многих Аргентинаца заиста бесмртан.

Заправо, читавим насељем Патернал (La Paternal) доминирају мурали, графити, постери и кафићи посвећени човеку ког многи у Аргентини, кроз игру слова и бројева, зову D10S (Бог). Недалеко од стадиона налази се кућа у којој је Дијего живео са породицом током својих првих година као професионални фудбалер за Аргентинос јуниорс, између 1978. и 1980. године (La Casa de D10S). Данас је кућа рестаурирана и претворена у музеј који привлачи многе туристе. У близини стадиона је 2018. године откривена Марадонина бронзана статуа, а његово име налази се чак и на свим седиштима на клупама за резервне играче. Становници овог краја веома су поносни што је Златни дечко (El Pibe de Oro) поникао међу њима и што је одатле, из сиромашних крајева, кренуо у своју непоновљиву одисеју до фудбалског Олимпа.

РАСАДНИК СВЕТСКИХ ТАЛЕНАТА

Премда највећи, Дијего није једини ас ког су Црвене бубе (Bichos Colorados) изнедриле – у тој плејади налазе се и Хуан Роман Рикелме, Хуан Пабло Сорин, Дијего Пласенте, Естебан Камбијасо, Кристијан Ледезма, Лукас Биља, Фернандо Редондо, Алексис Мекалистер, Николас Пареха и многи други. Због свих ових славних фудбалских имена која је открила, Буба (El Bicho) се зове још и Расадник светских талената (El Semillero del Mundo), а неки аутори Јуниорсе чак упоређују и са Ајаксом због успешне омладинске школе.

У њиховом веома интересантном и богатом музеју у оквиру стадиона, који од 2004. године и прославе стогодишњице клуба носи назив „Дијего Армандо Марадона“, чувају се многобројне фудбалске реликвије. Међу њима су највреднији Мекалистерова златна медаља из Катара и урамљени дрес у коме је Лионел Меси дебитовао за репрезентацију Аргентине до 20 година баш на овом стадиону и постигао свој први гол у пријатељској утакмици против Парагваја 29. јуна 2004. године. Тако је Буба на један симболичан начин заувек повезала два највећа имена аргентинског фудбала свих времена.

Ако свим овим чињеницама придодамо и податак да је Аргентинос јуниорс један од осам аргентинских тимова који су освајали Копа либертадорес (1985), онда је јасно да се ради о историјски великом клубу, чији челници и љубитељи данас улажу велики напор да привуку туристе из целог света и пруже им јединствени доживљај кроз бесплатан обилазак музеја и фудбалског терена.

Утакмица између Аргентинос јуниорса и Баракас сентрала је овог пута, за разлику од њиховог дуела из 1940. године који је завршен победом домаћина, завршен победом гостију, резултатом 0:1. Но, утакмица и резултат били су у сенци обележавања четврте годишњице Марадонине смрти и још једне навијачке атмосфере за памћење.

У наредном делу следи прича о утакмици Сан Лоренцо – Белграно (Кордоба).