Стевановић: Да навијачи буду подстрек и додатна енергија

Бројке често показују много тога, од чињеница, до других занимљивих ставки. Управо ће наредни редови то и да потврде:

Кад се крене од 3.806, 3.638, 2.721 до 515 многи могу да се запитају какве су сличности спорта и ових бројева. Насумично су набацани, али ако се уђе дубље, видеће се нека повезаност.

У овом случају, реч је о златним медаљама ватерполо репрезентације Србије на великим такмичењима и колико је прошло дана од кад су оне последњи пут освојене.

Светско првенство у Казању одиграно је 2015, затим је 2016. било Европско првенство у Београду и две године касније Делфини су поново били на врху Европе у Барселони.

Последњи велики успех био је у Паризу 2024. када је Србија трећи пут низу освојила олимпијско злато.

Прилика да се сушни период прекине био је у Сингапуру прошле године, али је наша репрезентација морала да се задовољи четвртим местом.

Крајњи утисак није био лош, али остала је горчина после меча са Грчком за треће место.

Прилику за бољи резултат (тешко да ће у наредном периоду бити веће шансе) Делфини имају на Европском првенству у Београду које почиње сутра. Тим Уроша Стевановића завршио је са припремама за ЕП и сада му остаје још само једно, а то је да пред домаћом публиком дође до медаље, јер, кад је Србија домаћин, она је обавеза!

- Привилегија је играти велико такмичење као домаћин. Многи спортисти то нису доживели и другачије је у односу на све остало. Милош Ћук, Душан Мандић, Сава Ранђеловић и Никола Јакшић имају то искуство из 2016, када сам и ја био помоћник Дејана Савића. Медаља у Београду заокружила би рад у претходне три године – почиње разговор за Журнал селектор наше репрезентације Урош Стевановић.

Домаћинство ће на неки начин бити и адут више за нашу репрезентацију?

- Надам се великој подршци са трибина. Да навијачи буду подстрек и додатна енергија. Посебно у критичним тренуцима који су неминовност на овако великим такмичењима.

Ватерполо ће у наредном периоду бити важан друштвени, али и спортски догађај у земљи?

- Немам сумње да ће организација као и протекла два пута бити на врхунском нивоу. Важно је да се пре свега искористи прилика за популаризацију нашег спорта код деце, затим и у ширем спортском и друштвеном смислу. Ватерполо је колективни спорт са највише успеха и медаља у историји Србије и заслужује много више.

Што се тиче самог базена, рекли сте на почетку припрема да морају да се исправе ствари из Париза и Сингапура. Колико је тим напредовао и да ли Европско првенство дочекујете у жељеној форми?

- Радили смо на свим проблемима и недостацима који су били у Сингапуру и Паризу, а који су се нажалост понављали и на овим припремама. Ипак, нисмо били комплетни већи део припрема. Не могу да дам праву оцену о тренутној форми, али сигурно није онаква каква смо желели да буде. Мораћемо на друге начине неке ствари да надокнадимо.

Никола Јакшић и Душан Мандић су већи део сезоне били повређени. Оно што може да радује јесте да су се опоравили?

- Сви знају шта Никола и Душан значе за нашу репрезентацију. Сигурно нисмо иста екипа са њима и без њих. Пружили су максимум на припремама и полако улазе у форму. Систем такмичења је промењен и игра се на свака два дана. Напоран је ритам и не дозвољава права на грешку. Видећемо како ће они све то поднети. Нема сумње да ће пробати да буду још бољи. Јакшић ће после Сингапура и ово ЕП играти под блокадом.

Што се тиче саме екипе, има сличности са прошлог Светског првенства, али се види и постепени долазак млађих играча у тим. Оно што је запало за око јесте повратак Николе Дедовића у састав. Да ли сте у Београду желели да будете јачи за адуте из Париза?

- Млади играчи су на ширем списку на сваким припремама од кад сам постао селектор. Од њих зависи да ли ће добити позив и место у тиму. Кад год се укаже прилика добијају шансу и на званичним утакмицама. Имали смо план да прошле године на  Светском купу играмо у подмлађеном саставу, а тако ће бити и ове сезоне за тај турнир, као и за Медитеранске игре. С друге стране, свестан сам да већина играча улази у последње године својих каријера и да морамо да размишљамо о њиховим заменама. Што се тиче Николе Дедовића, био је један од наших најбољих играча на ОИ у Паризу. Сигурно да ће нам много значити  квалитетом и искуством на предстојећем  Европском првенству  у Београду.

Прошлог лета у разговору за Журнал рекли сте: „У Сингапуру је било момената када смо били превише горди, а то никад није добро. Колико вам је то Светско првенство дало јаснију слику о домету екипе?

- Сасвим је нормално и тешко да се човек не промени после олимпијског злата, а још после два или три. То је сан сваког спортисте и мало је оних који су то остварили. Исто тако верујем у другу шансу и да сваком треба дати времена. Олимпијско злато је понос и част за цео живот, али и обавеза на свакој следећој утакмици, тренингу… Видећемо сад на Европском првенству да ли смо још у Паризу или Сингапуру или смо спремни за Београд.

Нови систем и правила обележиће ово првенство. Оно што је јасно, нема простора за грешке. Фокус ће морати да буде на максимуму од самог почетка, а дуел против Шпаније може много тога да покаже?

- Нема се права на грешку, јер чак и са једним поразом у шест мечева, није сигурно да ћеш проћи у полуфинале. Постоји реална могућност да онда зависиш и од других резултата. Не бих прескочио прву утакмицу са Холандијом, победили су Хрватску и били у егалу против Мађарске. Мора да се размишља из утакмице у утакмицу. Поред Шпаније, очекују нас и Мађарска и Црна Гора.

Група нам је шаренолика. Шпанија као бранилац титуле, са неким новим лицима, али и препознатљивим стилом ватерпола. С друге стране Холандија, која постепено тражи своју шансу у европском ватерполу, али је донекле и непознаница и на крају Израел. Како ви видите ривале?

- О Шпанији  не треба трошити речи. Репрезентација која има највећи континуитет медаља протеклих година, са изузетком на ОИ. Шпанија је само једном изгубила утакмицу у регуларном делу на последња четири ЕП. Имају систем који фантастично функционише и у којем сваки нови играч тачно зна шта треба да ради у сваком тренутку – закључио је Стевановић.