Тезе – „недовољан број домаћих играча” и „окренимо се продукцији појединацa” коришћене су често да би се прикрио неуспех, односно да би се пронашло савршено оправдање за слаб резултат. Међутим, недвосмислено су тачне.
Подстакнути недавним евролигашким дербијем и минорном улогом српских кошаркаша, као и катастрофом Партизана, многи љубитељи игре под обручима схватили су да из објективних разлога упориште у екипама не могу да чине Американци. Без зле намере – једноставно не познају прилике на Старом континенту и одрасли су у потпуно другачијој средини. На пример, у Европи се пораз схвата много горе него у САД, одавно је у НБА лиги гарантовано све – иако се не задовоље очекивања, играчи преко „баре” схватили су пре више деценија да су заштићени као бели медведи...
Став поткрепљују и чињенице. Реал Мадрид је недавне успехе остварио на крилима Шпанаца, појачања су тражили у Јужној Америци (Кампацо, Дек) и Француској – на поднебљима сличног менталитета. Истим путем корачао је и Панатинаикос. Димитрис Јанакопулос дао је куле и градове Костасу Слукасу, препознао је значај Матијаса Лесора, док Американца није бирао са листе „неквалитетних” – приграбио је Кендрика Нана, бека са великом улогом у финалу НБА лиге 2020.
Познато је и да се Ергин Атаман пробио на крилима тандема Мицић-Ларкин. Међутим, Турчин је био свестан да су му потребни играчи са идентичним „запаљивим” понашањем и жељом да оставе крв и зној на паркету. Стога, поверење је пружио Крунославу Симону, Родригу Бобуи, Тибору Плајсу, Адријану Моерману...
Поједностављено, клубови су у блиској прошлости успехе градили са размишљањем – странци морају да се прилагоде средини, док је ситуација, пре свега у Партизану, тренутно драстично другачија. У првом плану су махом недовољно добри појединци за најквалитетније такмичење на свету и после сваког пораза се питају – због чега публика схвата неуспех катастрофално?
Вања Маринковић, капитен Парног ваљка и јучерашњи слављеник, услед малог броја српских и европских играча не може на прави начин да објасни екипи шта значи битисање у Београду. Проблем су остали великани константовали одавно, али су црно-бели, скоро и црвено-бели, одступили од правила и покушали да на чудан начин дођу до висина... Сликовитије, некада су се Американци доводили искључиво да би направили разлику на паркету, данас се траже домаћи да преузму поменуту улогу.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.