Само један тим успео је да се врати из већег минуса него Партизан

Потпуно хаотична сезона Партизана, ролеркостер и резултата и емоција, обележен бројним турбуленцијама унутар клуба – у маниру једне од објава уочи почетка сезоне Двејна Вашингтона на Инстаграму – „Нисте спремни за оно што следи”.

Заиста нико није био спреман, чак ни, обични посматрачи за све што се догодило претходних месеци у табору тима из Хумске. Од лоших резултата, оставке Жељка Обрадовића, до потпуно очигледног негативног става и незалагања појединих играча, што је изазвало гнев навијача, први пут и звиждуке највернијих присталица.

Како је време одмицало деловало је да за црно-беле нема излаза из зачараног круга – седам везаних пораза двоцифреном разликом, други најтежи у историји клуба од Жалгириса (41 разлике), најубедљивији на домаћем терену од Олимпијакоса (38 разлике).

Ко зна шта је на минус 27 (37:64) прошло кроз главу оних нешто мало преко хиљаду навијача присутних у „БМВ парку” у петак увече или онима крај малих екрана.

Свакако „нису били спремни за оно што је уследило”. Партизан је 17 минута пре краја меча био на ивици понора. Уместо досадашње праксе да само потону дубље, за десетак минута су били насамо два поседа заостатка, минут и по пре краја у минусу од осам поена.

Бруно Фернандо, феноменално борбени Аријан Лакић и Вања Маринковић су то свели на егал.

Та борбеност, жеља, залагање, воља, били су све што су навијачи желели да виде ове сезоне, а нису имали прилику тако често.

Екипа је показала стабилност нимало карактеристичну ове сезоне, и у тренуцима кад је у продужетку Калатес зарадио неспортску, а тренер Пењароја искључење због приговора, Пејн је већ имао пету личну грешку, није посустала, већ је стигла до највећег преокрета у историји клуба, другог у у историји елитног европског такмичења.