Соња Лабовић: Поднела сам пријаве полицији и прекршајном суду

Уместо кошарке, у Прокупљу је ових дана главна тема изглед споменика прерано преминулом кошаркашу Драгану Лабовићу. Некадашњи репрезентативац, својевремено члан Здравља, ФМП-а, Борца из Чачка, са иностраном каријером грађеном у Грчкој, Русији, Немачкој, Пољској, Турској, Финској, Северној Македонији и Либану, преминуо је 9. маја 2025. у 39. години.

Мајка покојног Драгана Лабовића је прво у интервјуу за Југпрес тврди да није консултована око идејног решења споменик износећи оптужбе на рачун Вулета Вуковића, члана Управног одбора КСС и председника Регионалног савеза јужне Србије, на чији рачун су пребачена средства КСС (350.000 динара) за изграду споменика.

Соња Лабовић је поднела полицијску пријаву. Због чега конкретно објаснила је у разговору за Спортски журнал:

- Син ми је преминуо 9. маја, сахрана је била 12. На том скупу говор је држао Вуле Вуковић, који је пред 2.000 људи рекао, да ће Кошаркашки савез помоћи на неки начин и дати средства за израду споменика мога сина – почела је Соња Лабовић. –Крајем јула, Вуковић је дошао на улаз у нашу кућу, није чак хтео ни да уђе и рекао ми је да је Управни одбор КСС на челу са председником Небојшом Човићем, донео одлуку и да су средства уплаћена.

Коме су уплаћена?

- На име Вулета Вуковића.

Шта се даље догађало?

- Рекао је: „Ја преузимам сву бригу око израде споменика, већ сам изабрао ко ће да ради”. Прекинула сам га и питала, где сам ту ја као мајка. Онда је почео да виче како су средства намењена и да он располаже њима и да ће бити  тако како он каже, да је изабрао људе који ће водити посао. При том, ја нисам потписала никакву писану документацији, овлашћење да се то ради нити било какав други документ или споразум. При том сам трпела увреде, да би ми на крају рекао – ако хоћу споменик какав ја желим да додам још 100.000 динара.

То Вам је речено кад?

- Тад кад је дошао на кућни праг.

Да ли сте Ви разговарали са њим о идеји како да изгледа споменик?

- Није ми дозволио да му кажем. Објашњавао ми је: рука ће бити тамо, овамо, лопта овде...” Предложила сам да се уради нешто лепо јер људи долазе да му се клањају. То су били први дани мог туговања, нисам знала готово ни за себе, а људи су долазили из Финске, Холандије, Монте Карла из бивше Југославије који нису стигли на сахрану. Желела сам да буде нешто пристојно. Нисам учествовала ни у нацрту, нити сам га добила како ће изгледати.

Да ли Вас је у међувремену неко контактирао да Вам каже како напредују радови, да ли сте се ви занимали за то?

- Не. Од јула нисам видела Вуковића.

Да ли сте некоме показали како бисте желели да изгледа споменик?

- Шта да покажем, кад ми нико није ни тражио. Забрањено ми је да учествујем у томе јер је он већ одредио људе који ће то да раде. Чула сам ко је човек који ће да ради тај нацрт за руку, потом и који човек ће тиме да се бави у ливници. Рекао ми је имена тих људи, то су Драган Дробњак и Милан Шукур. Негде у октобру, новембру сам самоиницијативно питала где се налази радионица тог вајара, Драгана Дробњака и сама сам пошла да тражим. Ушла сам унутра, представила се, питала да ли је добио од Вуковића наређење или шта. Рекао је да јесте. Желела сам да погледам нацрт. Случајно сам бацила поглед на картонску кутију и видела нацртану нечију руку. То није била рука мога сина са лоптом. Питала сам да ли је то то, добила потврду да јесте. Толицки споменик?... Рекла сам да ћу да размислим... Поновио је да му је Вуковић рекао тако.

Соња Лабовић. наставља даље:

- Била сам очајна, револтирана, размишљала шта да радим, увече сам написала културну поруку том вајару да бих имала други предлог и послала нешто друго. Данима сам чекала одговор није га било. Вуковић ме није контактирао, а сматрала сам да има обавезу, што је примио новац да  ме као мајку одведе и да изаберемо боју споменика, изглед. Оно основно. Од тога није било ништа.

Мајка Драгана Лабовића потом истиче да је 28. децембра отишла на гробље:

- Интуиција, шта ли ме је повукла, или Божја примисао, отишла сам на гроб мога сина и мојих родитеља. Кад сам дошла, нисам могла да дођем себи. Тамо је било градилиште, тамо се постављала цокла, преграђена је та парцела, споменик мојих родитеља је био измештен... Неопростив вандализам... Не могу да верујем да неко на тако гнусан начин може да употреби свој положај.

Да ли сте после тога контактирали Вуковића?

- У понедељак ујутру звала сам Управника гробља да потом ко је дозволио да се све то ради без мог знања. Рекао је да не зна. Звала сам потом Кошаркашки савез, председник Небојша Човић ми се касније јавио. Испричала сам му целу причу и рекла да ћу да пишем пријаву КСС против Вуковића и Јавно комуналном предузећу и Прекршајном суду. То сам и урадила, 15. или 16. јануара, одговора до данас нема. Комшија нам је јавио у међувремену да су планирали да поставе споменик, Мој муж то није дозволио, а и распитала сам се колико би отприлике могао да кошта споменик по мојој идеји, рекли су око 1.800 евра, а за овај је издвојено 350.000 динара – констатује Соња Лабовић.