Ваљак меље без милости

Партизан је за мање од 24 часа освојио два трофеја! После победе над Војводином у Суперкупу Србије, црно-бели су тријумфовали и у мечу са Слогом у финалу Свесрпског купа.

Неизвесност је трајала читава три минута, а онда је тереном загосподарио Партизан који је одмах показао сву снагу и врло брзо стекао недостижну предност.

Одлучио је тренер Ђорђе Ћирковић да почне утакмицу са момцима који нису имали велику минутажу у финалу Суперкупа, дан пре против Војводине. Међутим, разлика се није осетила много, јер су црно-бели играли одлично, на високом нивоу и лако долазили до прилике за гол. Жељан игре је био и Никола Зечевић који је дуго због повреде одсуствовао са терена, али је показао да је битан фактор у тиму.

Борили су се играчи из Добоја колико су могли, пожртвовани су били од првог до последњег минута, али је квалитет Партизана био превелики да би гости из Републике Српске могли озбиљније да угрозе црно-беле.

Били су гости у неколико наврата близу да смање предност, имали и ти гола заостатка у 24. минуту (13:10) и то захваљујући сјајном голману Ђорђу Босићу и одличном левом беку Дариу Ђенадији. Оно што у неколико наврата Партизан није успео са играчем више, пошло му је за руком са играчем мање, па је Анђелковић поново донео предност Партизану.

Слога је стигла у 27. минуту на само гол заостатка, било је 14:13, али је уследила серија лаких голова црно-белих и врло брзо су стекли три гол вишка.

У наставку утакмице се ништа није битније променило, Партизан је играо колико је било довољно за тријумф, док се Слога борила веома храбро и користила све шансе. У 39. минуту на семафору је било 20:17, предводио је црно-беле Симо Шијан, а онда је Иванов погодио за плус четири после дужег времена.

Ухватио је Партизан коначно залет у 40. минуту кад је коначно стигао до веће предности, пошто је на семафору стајало 24:17.

Тада је било јасно да је утакмица решена и да ће Партизан мирно привести меч крају и стићи до другог трофеја ове сезоне, другог у свега 24 часа.