Конкурс за партнера Ераковићу

Повратак репрезентативца Србије Страхиње Ераковића у Црвену звезду донео је слатке муке тренеру Дејану Станковићу у одабиру играча за дефанзивну линију првака Србије. С друге стране, ново Ераковићево задуживање опреме најтрофејнијег српског клуба нема сумње донело је бројна питања око постојећег дефанзивног кадра црвено-белих. Наиме, без обзира у каквој форми тренутно се налази, популарног Чупу видећемо, ако не у сутрашњем првенственом сусрету против Новог Пазара, онда четири дана касније у Добановцима на сусрету осмине финала Купа Србије против Будућности.

Краткорочни циљ тренера Станковића и сарадника је да до прве утакмице баража за осмину финала Лиге Европе са Лилом (19. фебруар) до перфекције доведе одбрану. Дејану ће посао бити прилично лак јер из првог мандата одлично познаје Ераковића. Ако је Страхиња сигуран на једној од позиција штопера, наредних дана међу звездашима водиће се полемика ко заслужује да игра уз њега или која двојица уколико се Станковић да се врати на формацију са тројицом централних дефанзиваца.

Ове сезоне за Црвену звезду су играла четворица штопера: Родригао Прадо, Милош Вељковић, Тибо Учена и Стефан Лековић.

Родригао је најстарији међу њима, сакупио је највише минута – 1.903. Бразилца су бивши тренер Владан Милојевић и садашњи Станковић користили у свим такмичењима – квалификације за Лигу шампиона, Лиги Европе, првенству и Купу Србије. Бразилац се одужио коректним играма и за штопера нетипично головима – Младост и Нови Пазар. Прадо је у последњој утакмици Лиге Европе Црвене звезде против Селте двапут кардинално погрешио у предаји лопте,  али је на његову срећу играчи клуба из Галиције нису били прецизни.

Милош Вељковић је после Бразилца најискуснији, током јесени и у уводним мечевима пролећног дела првенства показао да може да буде и те како користан Црвеној звезди. Летошња аквизиција црвено-белих из Вердера не доноси у континуитету превагу освајањем простора, добијањем дуела, правовременим пасовима... Могуће да ће управо долазак репрезентативног колеге од Вељковића да „направи” штопера који је жарио и палио годинама Бундеслигом у дресу Вердера, чак и са капитенском траком на руци. Што се конкретног учинка тиче, статистичким речником исказано, Вељковић је за 1.842 минута проведених на терену постигао гол и једном саиграче спојио са голом.

Тибо Учена има за нијансу слабији учинак од других дефанзиваца, јер је четири и по године млађи од Родригаоа и Вељковића, одиграо је 15 утакмица. Нервозу и несигурност Учена је показао у окршају са Стеауом (1:0), у 27. минуту је у жељи да заустави контру ривала направио прекршај за искључење. Други пут Тибо је морао раније на туширање кад је у другом минуту надокнаде времена зарадио искључење у првенственом тријумфу над Чукаричким (3:0).

Не би било чудно уколико тренер Станковић у првенственим утакмицама са Ераковићем упари младог Стефана Гудеља. Претходне сезоне штопер Графичара на 19 утакмица одрадио је одличне зимске припреме што није промакло трофејном стручњаку па га је  неколико пута похвалио. Ако ишта може да се закључи о играма Гудеља у прволигашком каравану, који је далеко слабији од суперлигашког, а камоли европског, то је да је на свакој утакмици скоро зарадио жути картон. Укупно седам јавних опомена Гудеља може да се објасни великом жељом и хтењем да се буде победник сваког дуела, али и искуством које недостаје момку рођеном пре 19 и по година.