ЖАЛ – три слова која тренутно најбоље осликавају емоцију на Малом Калемегдану после утакмице са Макабијем. Какву је само шансу пропустила Црвена звезда, на домаћем терену против ривала из доњег дома евролигашког каравана, дође до злата вредног тријумфа и направи разлику у односу на посрнуле конкуренте.
Уочи сусрета са Поносом Израела, све се обликовало баш по укусу Саше Обрадовића и његових изабраника. У тренуцима кад су континенталне аристократе упале у кризу резултата, српски представник је фантастичним играма зарадио право да уђе у „високо друштво” и умеша се у борбу за директан плеј-оф пласман.
Дубаи, Валенсија, Бајерн, Партизан, Ефес – сви су „играли” за Црвену звезду у 27. рунди, савладали њене директне ривале и омогућили можда и најбољу шансу до сада да, тениском терминологијом, направи брејк.
Ипак, уз имена великана попут Реал Мадрида, Монака, Панатинаикоса и других, стао је још један – шестоструки шампион Старог континента, Макаби. Понос Израела је тријумфом у Београду оставио црвено-беле у практично идентичној позицији, као и пре 27. кола.
Пораз као пораз, не значи много у резултатском смислу, што је свакако добра ствар за Београђане. Кроз перспективу полу-пуне чаше, Звезда је „избегла метак”, имала је среће да су и конкуренти изгубили, а поразом се чак подигла за две позиције на табели у односу на претходну рунду. Због тога се може рећи да неуспех против Макабија суштински ништа није променио. Ипак, знају и црвено-бели да су пропустили велику прилику за искорак, због чега би последице могле да се огледају кроз психолошку реакцију екипе.
Уколико на Малом Калемегдану успешно санирају штету и ментално се добро припреме за наставак, пораз од Израелаца, не мора баш ништа да значи. Црвена звезда и даље све држи у својим рукама и апсолутни је господар властите судбине.
Моћ чете Саше Обрадовића, поред добре форме, лежи и у релативно захвалном распореду, а у преосталих 11 кола, пет утакмица играће код куће. Према предвиђањима специјализованих статистичких портала, за гарантовано плеј-ин место довољно је 20 победа, док би већ 21 или 22, уз одговарајуће околности, могле да воде директно у плеј-оф.
Црвено-бели тренутно имају 16 тријумфа, што значи да уколико би само успели да победе преостале мечеве код куће, већ би увелико обезбедили плеј-ин, а и топ осам фаза би била надохват руке.
Ипак, ни то „само”, није нимало лак задатак. У гротло Београдске арене до краја сезоне долазе Ефес, Бајерн, Фенербахче, Партизан и Париз.
На папиру свакако најтежи противници су Бајерн, који игра у застрашујућој форми од доласка Светислава Пешића и наравно бранилац трона, Фенербахче, док и у дерби утакмицама традиционално нема фаворита.
С друге стране, шансу за „брејк“ и победу на страни црвено-бели би могли да траже против ривала са дна табеле, као што су Басконија и Асвел. Евентуалним тријумфима над инфериорним противницима, Звезда би направила додатан простор за маневар и скинула део притиска кад су утакмице код куће у питању.
Све у свему, шест или седам победа у преосталих 11 кола требало би да гарантују српском великану историјски плеј-оф пласман, док би само четири могле да пруже сигурност учествовања у доигравању. Дакле, ништа још није изгубљено, а пропуст против Макабија, овог пута није био толико скуп, као претходне сезоне.
РАСПОРЕД САВЕЗНИК НА ПУТУ КА СЛАВИ
Према специјализованом порталу за статистику „Тристеп баскет”, Црвена звезда имаће савезника у нешто лакшем распореду у односу на конкуренцију.
Просечна јачина противника црвено-белих у преосталих 11 кола је 48,78 %. То значи да тим с Малог Калемегдана има седми најлакши распоред у елити, док је једини истински конкурент са у просеку слабијим противницима, Монако. Средња вредност снаге ривала Кнежева је шеста најслабија, тик испред Звездине, са 46,75%.
Занимљиво је да од свих тимова, Партизан има најлакши распоред до краја, а просечна снага ривала црно-белих је само 41,76 одсто.
Још добрих вести за црвено-беле стижу и кроз нешто тежи распоред конкуренције. Тако на пример Панатинаикос има убедљиво најтежи распоред (55,49%), док су Барселона (54,38%) и Хапоел Тел Авив (53,76%) на трећој и четвртој позицији.
ЖАЛГИРИС И ВАЛЕНСИЈА НА ОКУ ДО КРАЈА
Иако тренутно муку муче са повредама, лошим играма и на крају крајева недостатком резултата, на 11 кола до краја лигашког дела Евролиге, многи верују да ће европски великани попут Панатинаикоса, Монака и Реал Мадрида поново да пронађу пут до врха и „угурају се” међу првих шест тимова, директно у плеј-оф.
С друге стране, европска кошаркашка јавност сматра да би тимови мањег реномеа и искуства, попут Валенсије и Црвене звезде, могли да падну на елитној лествици.
Под претпоставком да се аристократе заиста пробуде и убаце у брзину више, као главни ривали црвено-белих за што бољу плеј-ин или чак последњу плеј-оф позицију, истичу се Жалгирис, Валенсија и Хапоел Тел Авив, док би по тренутној форми Барселона и Монако, такође, могли да буду ухватљиве мете за чету Саше Обрадовића.
Звезда има негативан међусобни скор и са Валенсијом и са Жалгирисом, због чега јој је неопходно да сакупи већи број победа од тих ривала. С друге стране, у односу на Монако, од недавно и Хапоел, Београђани имају позитиван скор, стога би им идентичан број тријумфа у таквом кругу екипа и те како одговарао. Стога, уколико жели висок пласман, Звезда мора да држи на оку Жалгирис и Валенсију и оствари већи број победа од ривала из Литваније и Шпаније.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
