После пуних двадесет година, судбина и рукомет поново су спојили Сандру Колаковић и женску репрезентацију Србије. Именовањем, једне од најважнијих дама српског рукомета, за селектора националног тима, Рукометни савез Србије није направио само стручан, већ и дубоко симболичан избор, симбол поверења, знања и континуитета.
Подсећање на 2006. годину и даље носи горчину – у тренутку кад је најмање заслужила и кад је требало на првенство да оде са најјачим и нападне медаљу, Сандра је остала без чак девет (?!) играчица и са никад млађим тимом понела терет који би мало ко издржао.
Данас се, међутим, враћа снажнија и богатија за две деценије искуства, као жена која рукомет не само да зна, већ га осећа и живи. Из спортске породице, са рукометом у малом прсту, увек мирна, одмерена и достојанствена – дама и госпођа у пуном значењу тих речи. Сандра Колаковић је један од најбољих рукометних стручњака које Србија има, а њен повратак на клупу репрезентације носи веру да се ствари могу градити стрпљиво, искрено и са срцем.
– Повратак на место селектора после двадесет година за мене представља велику част, али и дубоко лично задовољство. Мој први мандат био је обележен изузетно тешким околностима — великим бројем повреда, одласцима носилаца игре и наступом веома младог и неискусног састава на великом такмичењу. То искуство је било тешко, али ме је професионално ојачало и много научило – рекла је Сандра Колаковић после именовања за селектора женске репрезентације Србије.
Сјајни стручњак додаје:
– Данас се враћам са много више искуства и јаснијом визијом како желим да градимо репрезентацију. Посебно сам срећна јер у стручном штабу имам врхунске стручњаке, људе који су мајстори свог посла, и верујем да ће тимски рад бити наша велика снага. Такође, веома је важно што у Савезу постоји разумевање да су континуитет, квалитетан рад и стрпљење кључни да бисмо се вратили у сам врх рукомета.
Пред Сандром Колаковић је тежак задатак, али она се никада није плашила изазова.
– Свесна сам реалног тренутног рејтинга екипе, али верујем да се кроз добар рад, јасан систем и прави однос према репрезентативном дресу може играти равноправно са већином репрезентација на свету. Инсистираћу на јасним, тимским вредностима а то су: колективна дисциплина, препознатљива игра у одбрани, ефикасна транзиција, психолошка кохезија и јасно дефинисана хијерархија улога. Репрезентације често умеју да „надиграју папир“ када изграде управо такву структуру и културу игре. Када свака играчица разуме своју одговорност и допринос заједничком циљу, збир постаје већи од појединачног квалитета — и тада екипа добија такмичарску снагу која превазилази почетна очекивања.
На крају врсни стручњак је закључила:
– Наш фокус биће на процесу, развоју и стварању стабилног идентитета игре, уз велико заједништво и посвећеност — а, резултати ће доћи као последица таквог рада – рекла је, као и увек јасно и конкретно Сандра Колаковић.
БИОГРАФИЈА
Сандра Колаковић, рођена 24. августа 1970. године у Врбасу. Три године касније преселила се из Црвенке у Шабац, где је и започела своје прве спортске кораке.
Основне академске студије завршила је на Економском факултету у Подгорици, смер Бизнис менаџмент, као и на Факултету за спорт и физичко васпитање у Никшићу, смер Тренер рукомета.
На истом факултету завршила је специјалистичке студије – спорт и фитнес, као и постдипломске студије – физичко васпитање деце, а године 2021. одбранила је магистарску тезу.
Рукометом је почела да се бави 1979. године у ЖРК Медицинар, где је и играла до 1988. године. У том периоду клуб је освојио све националне титуле у пионирском, кадетском и јуниорском узрасту у СФРЈ. После тога је прешла у Вождовац, где је играла четири сезоне, а 1991. стигла је до финала првенства СФРЈ.
Најзначајнији део каријере остварила је у Будућности из Подгорице, у периодима 1994–2002 и 2003–2005, са следећим резултатима: 10 освојених државних првенстава (Југославије, Србије и Црне Горе), 9 освојених државних купова и 5 пласмана у полуфинале Лиге шампиона.
У сезони 2002/2003 бранила је боје Крима из Љубљане, са којим је освојила све домаће трофеје, али и Лигу шампиона!
На репрезентативном нивоу, са селекцијом Савезне Републике Југославије, освојила је бронзу на Светском првенству 2001. године у Италији.
Тренерским послом почела је да се бави по завршетку професионалне играчке каријере, 2005. године. Годину дана касније била је селекторка женске репрезентације Србије и Црне Горе на Европском првенству у Шведској.
У периоду 2007–2013. радила је и као тренер млађих категорија у Будућности, као и тренер кадетске и јуниорске репрезентације Црне Горе. Од краја 2017. године ангажована је Медицинару као координатор млађих категорија, а у сезони 2018/2019 је постала шеф стручног штаба.
У клубу је остала до 2022. године, а током истог периода екипа је сваке сезоне играла плеј-оф, а у последњој сезони и финале Купа Србије.
СПОРАЗУМНИ РАСКИД УГОВОРА СА ПРАДЕСОМ
Рукометни савез Србије и Хозе Игнасио Прадес прекинули су сарадњу споразумним раскидом уговора.
Наиме, шпански стручњак због породичних обавеза које има у домовини, ипак, није био у могућности да се пресели у Београд и одговори захтевима репрезентације и РС Србије, који желе присутност селектора.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
