Почетна / Микс / Атлетика

Светска елита у Србији

Директор Београдског маратона Дарко Хабуш с поносом дочекује 39. издање такмичења
ФОТО: И. Младиновић

Са 39. Београдским маратоном на прагу, директор Дарко Хабуш истакао је да је изузетно поносан на успехе од прошле године и открива новитете које нас тек очекују. Осим дводневног формата трка, нови концепт има за циљ да подстакне већи број учесника, као и да догађај претвори у прави спортско-туристички спектакл који ће представити главни град у најлепшем светлу.

Какви су утисци поводом прошле сезоне?

Задовољан сам и морам да будем, с обзиром на све околности које су пратиле нашу државу. Ми смо, као спортски догађај, успели да истрајемо и да останемо онакви какви јесмо. Промовисали смо здраве вредности, поносни смо што Београдски маратон то чини већ 40 година и нећемо стати. Више од 30 хиљада тркача био је део наше организације, од дечијих трка, па све до Новогодишње пред крај године – истакао је директор Београдског маратона Дарко Хабуш за Журнал. 

Како теку припреме за 39. Београдски маратон?

– Иде све својим током. Највећи изазов је дводневни концепт, логистички је мало захтевније за све који учествују у организацији Београдског маратона. Дошли смо на идеју због фромата који нас очекује следеће године на Европском првенству. Као одговорни домаћини, морамо да тестирамо поједине ствари пре самог такмичења. Имаћемо три трке, субота ујутру полумаратон, предвече на десет километара, док је маратон у недељу у преподневним часовима.

Како сте дошли на идеју да поделите трке у два дана?

– Будући да се много тркача пријављује, желели смо да их растеретимо, да трка буде лакша и проходнија за све. Осим тога, идеја је да проведу два, три дана у Београду, да обилазе град, упознају историјске знаменитости где ће се додатно оплеменити и отићи са комплетнијом сликом и утиском из главног града.

Којем броју учесника се надате?

– Очекујемо да се ове сезоне понови бројка од прошле године, што је око 15 хиљада, а надамо се да можемо и да оборимо рекорде. Тренутно се у бази налази 10 хиљада, а остало је још два и по месеца до трке.

Да ли преговарате са светским такмичарима?

– Наравно, мање-више је већ све и договорено. Биће мноштво изврсних спортиста и квалитетних имена, рецимо они који су били високо рангирани на Берлинском маратону прошле године. Не бих желео да откривам конкретно, још је рано, али надајте се светским такмичарима у Србији.

Какве ће трасе бити?

– У све три дисциплине је потпуно нова стаза. Идеја је да прво размишљамо на који начин ће град функционисати, у смислу брзих отварања и пуштања саобраћаја после проласка последњег такмичара. С друге стране, да се прођу што већи број градских симбола и знаменитости, значајних улица...

УЧЕСНИЧКИМ БРОЈЕМ У МУЗЕЈЕ

Можемо ли да очекујемо још промена?

– Мислим да је доста промена за ову годину (смех), тако да ћемо се задржати на овоме. Оно што је, свакако, новитет јесте то што желимо да спортски догађај прерасте у спортско-туристички, на понос нас као организатора, партнера и Града Београда. Желимо да такмичари буду у прилици да са учесничким бројем могу да обиђу установе културе и изузетно нам је задовољство што из године у годину долази све већи број људи.

ПЕКАРЕ ДА ПОНУДЕ КИФИЛИЦЕ, КАФИЋИ ДА БУДУ ОТВОРЕНИ

Циљеви и жеље до краја године?

– Желимо да мотивишемо што већи број људи да крену у активнији начин живота. Није нужно да учествујете у трци, довољно је да дођете и подржите оне који су се одлучили за било коју дисциплину и жељу да постану боља верзија себе. Лепо би било да пекаре које се налазе успут изађу са кифлицама, као и да кафићи не буду затворени у недељу, него да буду отворени и дају симболичан попуст, да професори физичког васпитања изађу испред школа са ученицима која је дуж стазе... Тако смо победили сви заједно, градимо квалитетнију заједницу. Леп је догађај и не треба да се ставља у концепт затварања улица, већ отварања свих срца и руку.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.