Данас је петак – 13. фебруар... Ако сте сујеверни и размишљате да ли је одлагање посла за неки други датум и дан најбоље решење, можда не би било згорег да прочитате интервју Милоша Милутиновића Спортском журналу, објављен, наравно 13. септембра 1990. године.
Легендарни фудбалер и трофејни тренер Партизана открио је низ куриозитета из каријере везаних управо за – многима баксузан број 13.
13 - МОЈ СРЕЋАН БРОЈ
Данас је 13. септембар. Ако вам мачка пређе пут, или полажете испит па, „не дај боже“ сретнете попа, а дугме немате на оделу, не очајавајте. Број 13 не мора увек да буде баксузан.
Тренеру Партизана Милошу Милутиновићу срећан је. Толико значајних догађаја, везаних за бројку 13, ваљда нико на свету нема као Милош Милутиновић. А у џепу не носи бели лук...
- Добро се сећам, био је 13. фебруар 1951. године. У „Политици“ сам прочитао да ће се први пут формирати омладинска репрезентација Југославије за учешће на турниру у Кану. Тог дана себе сам већ видео у репрезентацији – евоцирао је сећања један од најбољих фудбалера Југославије свих времена.
Чиста случајност, рећи ће неко. Какве везе има што је Милутиновић баш 13. читао новине…
Неколико месеци касније, Милутиновић је позван у омладинску селекцију. Није носио дрес с бројем 13, али га је у Кану чекало изненађење:
- Сместили су нас у неки интернат, у соби број 13, можда је невероватно, али и кревет је имао ознаку 13. Била је то соба са двадесетак лежаја.
Милош Милутиновић је скроман, пропушта да се хвали, а имао би чиме. Југословенска омладинска репрезентација освојила је у Кану прво место. Осамнаестогодишњи Милутиновић, као капитен, примио је победнички пехар, био најбољи стрелац и проглашен за најбољег омладинског фудбалера Европе.
Следећи догађај везан за број 13?
- На Светском првенству у Швајцарској 1954. године постигао сам први гол на Мондијалу. Играли смо против Француске. Многи голови које сам постигао концентрисани су око 13. минута, То заиста не могу да објасним.
Да ли то значи да су противнички фудбалери, чувајући вас, морали да буду опрезни само између 12. и 14. минута?
Следи Милутиновићев загонетни осмех, па тек онда одговор:
- Али, постоји и она друга комбинација: сваки тринаести минут...
Једино том прогресијом Милош Милутиновић је и могао на 213 утакмица, колико их је одиграо за Партизан, да постигне 230 голова. Идемо даље. „Плава чигра“ је посебно упамтио још један датум:
- Тринаестог јуна 1958. године оженио сам се! Нисам темпирао, наместило се тако...
Где станујете?
- У Змај Јовиној 13!
Изабрали сте намерно?
- Не, то је стара зграда, давно усељена. Годинама ту станујем...
На лотоу вероватно увек „прекрижите“ број 13?
- Не коцкам се. Једном сам на рулету ставио на „тринаестицу“ и на жалост – добио!
На жалост?
- Уложио сам само долар...
Тренер Партизана присетио се само неких од безброј занимљивости. А како прокоментарисати чињеницу да је Партизан недавно против Будућности постигао гол баш у 13. минуту, или неколико дана касније у дербију, против Динама? И голман Ладић у 13. минуту вадио је лопту из мреже, после катапулта Милутиновићеве узданице – Јокановића.
- Престао сам већ да обраћам пажњу на све што ме прати везано за овај број. Можда је све то само сплет случајних околности... Можда...
И још нешто: вечити дерби између Партизана и Црвене звезде игра се у 11. колу, недеља – 14. октобар. Зар уопште треба постављати питање да ли ће Партизан као домаћин у дербију тражити да се игра дан раније – у суботу 13!?
P.S.
Вечити дерби те јесени заиста је са недеље померен за суботу – 13. октобар.
Партизан и Црвена звезда играли су у Хумској 1:1, тим Милоша Милутиновића изгубио је пеналима које тадашњи тренер није гледао, Звезда је освојила „пенал бод“. Остало је записано да је Душан Чолић због тенденциозног суђења и безброј грешака на штету Партизана постао „персона нон грата“ у Хумској.
САЧЕКАЈ МЕ ТУ, ИДЕМ ДА ДАМ ГОЛ!
Милош Милутиновић добио је надимак Плава чигра због нестварних физичких и техничких карактеристика које су га учиниле неухватљивим за противничке дефанзивце...
Питали смо га једном приликом да ли може да издвоји неки гол из пребогате каријере... Тај интервју правили смо у друштву легендарног доктора Партизана Ватике Голубичића...
- Бата Милоше, оно, кад си рекао Штефу да те чека на центру и да ћеш брзо да се вратиш – усхићено се присетио доктор Голубичић препричавајући како је Милутиновић после Динамовог гола, предриблао све фудбалере, узео лопту у руке и вратио је на центар рекавши Бобеку: „јесам ли ти рекао да се брзо враћам“?!
Причу је наставио Милош Милутиновић:
- Победили смо 4:2 у Загребу. Динамо је повео 1:0, изједначили смо. Играо сам центарфора и када су Загрепчани повели 2:1, прешао сам на полутку говорећи Бобеку док смо полазили с центра; „ти ме сачекај ту, ја идем да дам гол“! Он ме гледао у чуду. Стварно сам са центра кренуо с лоптом, прешао све и изједначио – присетио се Милош...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
