Његова спортска биографија као да је обликована у најпрестижнијој креативној радионици. За две главе виши од вршњака престао је да тренира фудбал, посветио се кошаркашкој лопти и креирао каријеру за поштовање: по два пута је освајао шампионске титуле у Црвеној звезди, Партизану и Будућности! Довео је Тау Керамику до титуле у Шпанији, три пута с Панатинаикосом покоравао Грчку... Ако се неко пита откуд данас у Олимпијском комитету, није згорег да зна да је три пута играо на Олимпијским играма: 1996. из Атланте донео је сребро, освојио две златне медаље на првенствима света, још три истог сјаја на шампионатима Европе... Данас је одмерен, одважан, конкретан. Можда и превише строг, али, управо онакав какав мора да буде председник Олимпијског комитета Србије! Дејан Томашевић!
У чему је тајна некадашњих кошаркаша: прво Дивац, затим Маљковић, сада сте Ви председник Олимпијског комитета?
- Не постоји ту тајна. Мислим да нас је кошарка све обликовала и научила одговорности, тимском духу и поштовању система. Одрастали смо, а касније и радили у окружењу где се знао ред, и да се успех није подразумевао већ заслуживао свакодневним радом. Спорт нас је научио како да се носимо са притиском, како да останемо стабилни и у победи и у поразу, како да доносимо важне одлуке, али и како да руководимо тимом. Те лекције су кључне у сваком сегменту живота, а тако и у вођењу институција као што је Олимпијски комитет Србије. Када сам дошао на чело Олимпијског комитета Србије, истакао сам да је то институција са дугом историјом и традицијом и ускоро обележавамо и 116 година постојања. Свако ново руководство које је долазило у ОКС наслеђивало је здраву и добру институцију, а наредном руководству је остављало још бољу и стабилнију организацију и то је обавеза коју схватам веома озбиљно.
Приликом именовања за председника Олимпијског комитета рекли сте између осталог да ОКС „може и мора боље“, шта је то што ОКС може боље да уради?
- Када сам рекао да Олимпијски комитет Србије „може и мора боље“, нисам мислио да нешто није добро, већ да у спорту и систему који тежи врхунским резултатима – увек мора да постоји простор за напредак. Спортски, као и остали програми Олимпијског комитета Србије који представљају окосницу рада и деловања наше организације морају задржати своју суштину и свој концепт, али исто тако треба да буду надограђени новим елементима који ће им дати додатни квалитет и који ће бити једноставнији и приступачнији спортистима и националним гранским спортским савезима. Основна улога Олимпијског комитета Србије и према Закону о спорту Републике Србије, али и према Олимпијској повељи, јесте обезбеђивање услова за најквалитетнији могући наступ наших спортиста на Олимпијским играма. У том смислу, неопходно је да се највећа пажња посвети Олимпијском програму који током целог Олимпијског циклуса треба да пружи логистику да се најбољи спортисти припреме за наступ на квалификационим такмичењима за Олимпијске игре, а након тога и да се неометано припреме за наступ на самим Играма. Кључ успеха мора да се огледа и кроз сарадњу са најважнијим партнерима, са спортским савезима и свакако Министарством спорта, да бисмо сви заједно били бољи.
Од Пекинга 2008. имали смо благи пораст освојених медаља на Играма и у Токију је та бројка порасла на 9, сви смо се надали да ће наши спортисти у Паризу заокружити број на 10, али, после великих надања уследила су разочарања и освојено је само пет медаља...
- Oлимпијске игре увек носе огромна очекивања. После континуираног раста од Пекинга 2008. године и девет медаља у Токију, природно је да су амбиције у Паризу биле велике. У спорту као и у животу, исход није увек онакав како желимо. Освајање пет медаља никако се не може назвати разочарењем, свака медаља представља велики подвиг и успех. Наши спортисти у Паризу дали су свој максимум у датом тренутку. Иза сваког њиховог резултата, стоје године и године рада, одрицања и борбе са најбољим спортистима света.
Шта можемо да очекујемо 2028, на Играма у Лос Анђелесу, вероватно нећемо чекати медаљу Ђоковића, подмлађена је ватерполо репрезентација, мораће и кошаркашка да буде... имамо ли потенцијал у неким млађим спортистима?
- Не треба полазити од претпоставке да се нешто неће десити. Ми морамо да радимо на томе да се циљеви остварују и то је природно. Као што знате, управо су ватерполисти, подмлађени, дошли до титуле шампиона Европе. Тачно је да долази и до смене генерација, али Србија има потенцијал како у тимским, тако и у индивидуалним спортовима. Многи од младих спортиста, у атлетици, џудоу, теквондоу, већ остварују запажене резултате у млађим категоријама, и то је најбољи показатељ да будућност постоји. Управо зато је наша улога, као Олимпијског комитета Србије и кључна у наредном периоду. Лос Анђелес није далеко, иако се можда тако чини. Олимпијски циклус носи броје изазове. Један од најтежих изазова је свакако и очекивање јавности. У земљи богате спортске традиције, медаље као такве се често подразумевају, и сматрају се обавезом. Међутим, да бисмо наставили да будемо земља спорта, морамо да креирамо пут – систем који ће наставити да води до успеха и добрих резултата. Без сумње, потенцијал постоји, и зато је задатак свих нас у систему спорта, да радимо на креирању читавог низа краткорочних и дугорочних мера и активности које за циљ имају квалитетан наступ наших спортиста у Лос Анђелесу, али и за следећу генерацију, а то се односи на Игре у Бризбејну 2032. године.
Од кога очекујете медаље на ОИ у ЛА?
- Олимпијски циклус је у току, квалификације за Олимпијске игре у Лос Анђелесу тек предстоје или су већ започете у појединим спортовима. Тако да, у овом тренутку, не знамо ни ко ће изборити олимпијску норму или квоту, те би било и неозбиљно говорити и о именима. Оно што је сигурно, ми ћемо као Национални олимпијски комитет дати све од себе, да спортисти имају што боље услове за припреме и квалификације, да би нас за почетак, у Лос Анђелесу било што више.
Помоћ државе спорту никад није била израженија, утисак је да су неки савези, ушушкани славом у протекле две-три деценије, запоставили такмичења у Србији...
- Средства која се издвајају за спорт јесу већа него раније и то је позитиван корак. Држава Србија је у претходним годинама показала снажну и континуирану подршку спорту – кроз улагања у инфраструктуру, програме, припреме и директну помоћ спортистима. На челу тог, за спорт позитивног, таласа налази се председник Србије, Александар Вучић и њему сви из система спорта дугујемо заиста велику захвалност. Истовремено, важно је разумети да успех спорта не зависи само од финансијске подршке, већ и од квалитета рада унутар самих система. Сваки савез носи велику одговорност за развој свог спорта на свим нивоима – од базе и домаћих такмичења, до врхунских резултата. Слава коју су поједини савези стекли у претходним деценијама је велика и заслужена, и ту верујем да мислите посебно на кошарку, а то не значи да од те ,,славе” треба да се живи, већ да се и даље ради и да се гради све бољи систем.
Уз дужно поштовање баскеташима, заиста су њихови резултати фантастични, није ли њихово – заслужено проглашење за екипу године, уједно опомена за кошаркаше, одбојкаше, ватерполисте, рукометаше и остале екипе да у 2025. нису радили како треба?
- Прво, морам да истакнем да са највећим поштовањем гледам на све наше спортисте и екипе, и да, резултати наших баскеташа заиста заслужују сваку похвалу. Проглашење за екипу године није опомена другим тимовима, већ је признање нашим баскеташима за изузетне резултате. Исто тако, ова година је добро почела за наш колективни спорт. Као што је добро познато, ватерполисти су постали шампиони Европе. Сви наши спортисти дају све од себе, успех једних треба да инспирише и мотивише друге, да стреме ка циљевима. Морамо да будемо свесни да успех некада дође, некада изостане, али да се и из пораза учи – јасна је порука Дејана Томашевића, председника Олимпијског комитета Србије.
ОК СРБИЈЕ – 18. НАЈСТАРИЈИ ОК У СВЕТУ
Поменули сте да Олимпијски комитет Србије ускоро обележава 116 година постојања. Шта то значи за српски спорт и којa је Ваша порука спортистима, поводом ове прославе?
- ОКС је једна од најдуговечнијих институција у Србији и то не само када говоримо о спорту. Поред тога, историја иде толико далеко да смо 18. најстарији олимпијски комитет у свету. Посебно то истичем јер традиција и историја која траје сада већ 116 година, показују да ОКС делује у циљу изградње и учвршћивања система вредности на којима почива Олимпизам као идеја. Наша Олимпијска кућа је кућа свих олимпијаца и годинама уназад поставља стандарде када је у питању обезбеђивање услова за наше најбоље спортисте. И ове године 23. фебруар, биће прилика да се подсетимо богате историје и резултата наших спортиста, као и свих оних који су допринели развоју спорта Србије. Порука спортистима је да наставе да раде, да вредно тренирају, а Олимпијски комитет Србије је ту да им помогне да остваре своје циљеве.
ОКС ПОУЗДАН ПАРТНЕР У ИЗРАДИ НАЦИОНАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ РАЗВОЈА СПОРТА
Може ли и у којој мери Олимпијски комитет да креира стратегију српског спорта?
- Олимпијски комитет Србије је у систему спорта директно надлежан за врхунски спорт у нашој земљи. Међутим, иако проширење и очување спортске базе није у директној ингеренцији Олимпијског комитета Србије, ми не смемо да игноришемо чињеницу да је спортским клубовима широм Србије потребна помоћ како би наставили да производе спортисте који ће сутра бити носиоци врхунског спорта. Наше ресорно Министарство спорта је овај проблем препознало и ми ћемо, као једна од кровних организација, активно учествовати у решавању ових проблема као поуздан партнер у изради Националне стратегије развоја спорта, а посебно у изради Акционих планова за имплементацију Стратегије.
ЗНАЧАЈ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА У ШКОЛАМА ЗА ЗДРАВ РАЗВОЈ ДЕЦЕ
Можда није у вашој надлежности, али, мислите ли да се деца данас недовољно баве спортом, поготово у школама?
- Бављење спортом је од највеће важности за здрав развој деце, како физички, тако и психички. На жалост, данас многи млади проводе превише времена за рачунаром или телефоном, а физичка активност у школама није увек довољно заступљена. Стога је важно да родитељи, школе и локалне заједнице заједно раде на томе да деца имају више могућности и мотивације да се баве спортом од најранијег узраста. Олимпијски комитет Србије годинама уназад ради и када је ова тема у питању и организује бројне активности широм Србије како би се што више мотивисало да се бави физичком активношћу и ван школе. Недавно сам био и на састанку код премијера Републике Србије, проф. др Ђура Мацута, који је том приликом истакао да је циљ да се од наредне године у потпуности врати значај физичком васпитању и да школе поново постану центри здравог живота. И ту ће свакако и Олимпијски комитет имати своју улогу, јер сви заједно морамо да радимо, да би нам деца била активнија и здравија.
БРОЈ 14 ЗБОГ РАЂЕ
Ко је био ваш спортски идол?
- Нисам имао никада идола у својој професионалној каријери, можда више узоре. Волео сам како игра Дино Рађа и он је био разлог због чега сам понео у првом тиму Црвене звезде број 14 на дресу јер сам желео да једног дана играм са њим у репрезентацији или уместо њега. И маштајући о неким репрезентативним наступима, увек сам замишљао себе у броју 14.
ПОЧАСТВОВАН КАО ЧЛАН СЈАЈНЕ ЗЛАТНЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ
Ко је најбољи кошаркаш с којим сте играли у клубу, у репрезентацији?
- Имао сам привилегију да играм са великим бројем најбољих играча на свету, пре свега са репрезентацијом која је два пута узастопно освојила светско првенство и три европска злата. Може се рећи да је имала најбоље и најквалитетније играче, па сам почаствован што сам био део једне сјајне златне генерације. Не бих никога издвајао – сви су ми подједнако драги.
ИВКОВИЋ НАЈСТРОЖИ ТРЕНЕР
Ко је најстрожи тренер који вас је тренирао?
- Такође сам имао привилегију да радим са нашим најбољим тренерима. Што се тиче строгоће и захтева, без конкуренције је Душко Ивановић. Ипак, тренер са којим сам у једној сезони освојио и шпански куп и шпанско првенство заслужује све похвале, па и он заузима посебно место у мом срцу.
ДУЕЛИ „1 НА 1“ СА САВИЋЕМ
Од кога сте највише научили као кошаркаш?
- Мислим да сам највише научио и напредовао током оних два месеца летњих припрема и такмичења са репрезентацијом, играјући врло често против Зокија Савића. Наши индивидуални дуели “1 на 1“ остали су свима у сећању и данас се препричавају, тако да је сигурно да је Зоки много допринео мом напретку.
ДЕЈАН ТОМАШЕВИЋ
Председник Олимпијског комитета Србије од децембра 2025. године
Рођен 6. маја 1973. године у Београду.
Отац четворо деце.
Играчка каријера:
Црвена звезда (1991-1995)
Партизан (1995-1999)
Будућност (1999-2001)
Тау Керамика (2001-2002)
Памеса (2002-2005)
Панатинаикос (2005-2008)
Паок (2008-2009)
Спортска признања и трофеји:
Олимпијске игре, Атланта 1996 – сребрна медаља
Учесник Олимпијских игара – Атланта 1996, Сиднеј 2000, Атина 2004.
Светско првенство, Атина 1998. – златна медаља
Светско првенство, Индијанаполис 2002. – златна медаља
Европско првенство, Атина 1995. – златна медаља
Европско првенство, Барселона 1997 – златна медаља
Европско првенство, Истанбул 2001 – златна медаља
Европско првенство, Париз 1999 – бронзана медаља
Првак Југославије са КК Црвена звезда – 1993 и 1994.
Првак Југославије са КК Партизан – 1996 и 1997.
Првак Југославије са КК Будућност – 2000 и 2001.
Првак Шпаније са КК Тау Керамика – 2002.
Првак Грчке са КК Панатинаикос – 2006, 2007. и 2008.
Освајач купа Југославије са КК Партизан – 1999.
Освајач купа Југославије са КК Будућност – 2001.
Освајач купа Шпаније са КК Тау Керамика – 2002.
Освајач купа Грчке са КК Панатинаикос – 2005, 2006. и 2007.
Освајач УЛЕБ купа са КК Памеса – 2003.
Освајач Евролиге са КК Панатинаикос – 2007.
Лична признања и трофеји:
Најбољи скакач Евролиге – 1998.
Најефикаснији играч Евролиге – 2000.
МВП регуларног дела Евролиге – 2001.
Прва петорка Евролиге – 2001, 2002.
МВП Сора дел Реј (Шпански куп Краља) – 2002.
МВП УЛЕБ Куп – 2003.
Радно искуство:
2024 – 2025. – ЕКСПО 2027 Саветник генералног директора
2022 – Амбасадор на финалном турниру „Фајнал 4“ у Београду
2016 – 2019. Кошаркашки савез Србије, генерални секретар
2019 – Директор Европског првенства за жене
2018 – Члан Организационог одбора Евролиге „Фајнал 4“ за жене
2018 – Директор Европског првенства за жене
2018 – Директор НБА кошарка без граница
2016 – 2018 – Председник Управног одбора за спорт и медицину спорта Републике Србије
2014 – 2022. – Члан комисије ФИБА
2010 – 2016. – Кошаркашки савез Србије, потпредседник
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
