Станојевић: То што Јокић ради је незамисливо

Разговор са Алексом Станојевићем, некако спонтано, без неке нарочите намере, просто сплетом околности и наравно на кошаркашке теме, вођен је док су са ТВ екрана пролазиле слике дуела Евролиге Црвене звезде и Олимпијакоса у Пиреју.

Наравно да је гледао утакмицу, али није замерио на том ометању. Напротив, још 19- годишњак, крилни центар ФМП-а и млади репрезентативац Србије, одаје утисак одмереног, елоквентног, самосвесног и на дело врло усредсређеног младића.

Било је најприродније да почнемо причу од једне занимљиве опаске тренера Пантера, Саше Никитовића, после дуела са Партизаном у АБА лиги, половином децембра – причајте о Алекси Станојевићу, вечерас је одсекао Џабарија Паркера...

- Паркер је ту био у лошој форми, али како год окренемо, ипак је то један од најбољих играча у Америци једно време, био је други пик на драфту и сигурно да је била потребна боља одбрана да би се то остварило. Имао сам додатну мотивацију, тренер ми је пред утакмицу рекао да га „притиснем” и да му не дам да уђе у ритам. Мислим да сам то урадио како треба.

Како је тај дуел изгледао Алексионим очима?

- Није ми било лако јер је озбиљан стрелац у питању, огроман је, тешко га је сачувати, двадесетак килограма тежи од мене. Стварно сам морао доста да се „тучем” са њим да бих успео да га склоним из рекета и да зауставим те његове шутеве са полудистанце.

Станојевић ове сезоне у АБА лиги је просечно проводио 19, 9 минута у игри и за то време постизао 6,4 поена, уз 3,7 скокова.

Кошаркашки пут му је везан за родни град његовог оца, Сомбор. Пре доласка у ФМП, играо је за Џокер где је имао прилике и да тренира са најпознатијим Сомборцем кад је кошарка у питању – Николом Јокићем.

- То што он ради је незамисливо, један човек из Сомбора, из Србије је доспео на тај ниво да помера границе. За мене је било немерљиво искуство могућност да тренирам током лета са њим. Одрадили смо неколико тренинга као тим и то што ради на терену, чак и тако кад је на 20 одсто, изгледа невероватно. Потпуно је опуштен, никад не бисте рекли да је троструки МВП НБА, најбољи на свету.

Да ли Вам је дао неки савет?

- Један ми је нарочито остао у глави – да никад не престајем да се крећем, само да трчим и тражим „рупе”.

Будући атипичан центар и по брзини размишљања, да ли можете, иако не играте на истој позицији, нешто да „украдете” од њега?

- Могу да пробам да гледам на игру као што он гледа, али је то тешко објаснити, предвиди три потеза унапред и реагује у милисекунди додајући најбољи пас или нешто друго.

Како је то изводљиво усред утакмице, под притиском?

- На утакмицама, по мени, најмањи је притисак кад си на терену. Кад си у игри, уживиш се и уопште то не осетиш, само пратиш ритам. Свесни смо и резултата и свега, али адреналин толико пролази кроз крв да уопште не размишљаш о томе већ само радиш оно што мислиш да је у том тренутку најбоље за тим. Најгоре ми је кад је завршница утакмице, а ја сам на клупи. Ту срце хоће да стане.

А, кад се по нешто и забрља, а тренер је попут Никитовића врло темпераментан?

- Уме да буде занимљиво....(смех). Сагласан сам да уме да буде темпераментан, али је скроз добар тренер. За годину и по дана немам ни једну лошу реч за њега.

Какве су шансе ФМП-а, у плеј-ауту, да се докопа прве две позиције које воде у доигравање за четвртфинале?

- Сад имамо и додатну мотивацију, имамо добру енергију и желимо да се нађемо у плеј–ину. Размишљамо да можемо то да остваримо, зашто да не? Све екипе могу да се домогну та два места, јер су некако у истом рангу, евентуално се по квалитету мало издвајају Спартак и Мега – сматра Станојевић.