Скоком кроз дечије снове

Последњих неколико година скок увис је у Србији све популарнија. Како се нижу успеси наших атлетичарки, све већи број девојчица се определио управо за ову дисциплину.

Једна од њих је и Ђурђа Спасојевић, девојчица због које се на атлетским борилиштима широм Србије све чешће чује снажан аплауз. Ова млада скакачица увис важи за један од највећих талената које наша атлетика има, а њени резултати и зрелост на залетишту наговештавају блиставу спортску будућност. Млада Београђанка се издваја, не само талентом, већ и посвећеношћу која превазилази њене године.

Њена инспирација није настала случајно – од малена је слушала приче од деде, Милана Спасојевића, некадашњег рекордера и финалисте Олимпијских игара у Москви, некада изузетно успешног атлетичара. Управо његов пут, дисциплина и љубав према спорту постали су темељ на којем Ђурђа гради сопствене снове, корак по корак, летвицу по летвицу.

– Тачно је, мој деда је некада био познати троскокаш Милан Спасојевић и он ми је пренео почетку љубав. Морам да напоменем и да је тата Срђан био успешан скакач увис, првак Југославије. Кад сам почињала да тренирам, браћа од тетке су тренирала атлетику, тако да је све почело као забава и дружење, а онда је прерасло у љубав - рекла је млада и веома талентована, Ђуђа Спасојевић.

Кад сте отишли на први тренинг?

– Већ седам година је то моја љубав и разонода. Почела сам у Топ џампу, а од прошле године сам у Црвеној звезди код тренера Стевана Грујића. На првенству Београда за млађе пионирке, 8. фебруара, била сам друга са 141цм, што је и мој лични рекорд. Нажалост, недељу дана касније била сам спречена да се такмичим на првенству Србије, због грипа, али има времена и биће нових прилика.

Који су ваши атлетски снови?

– Желим само да радим, волим атлетику и уживам на сваком тренингу. Уз посвећен и добар рад, доћи ће и резултати, а ја бих волела да се попнем некада на победничко постоље у сениорској конкуренцији – рекла је Ђурђа Спасојевић.