Признају то у већим и моћнијим фудбалским центрима у Србији: школа голмана у Јабланичком округу је непревазиђена и нема такмаца на овим просторима. Не треба подсећати на Ранка Цакића, легендардног чувара мреже тузланске Слободе, црногорских и македонских прволигаша, а лако се сетити како су некада бранили Александар Коцић, сада тренер голмана у Војводни, и Дејан Пешић из Власотинца.
Ваља се вратити у време кад је у прволигашке и иностране воде отишао Јован Савић, па Борко Ристић, сви из лесковачке школе голмана, а један од оних који је исписивао историју фудбала у овом делу Србије, Ненад Петровић Перси, у последњих шест година створио је плејаду талентованих голмана, које нису признавали не само нестручни људи, већ и више, посрдници у довођењу спортиста који могу да користе и руке у одбрани гола.
И није могло без последица по будућност фудбала на овим просторима, многи талентовани голмани су, захваљујући погрешној политици, брже нестајали са сцене, него што су добили подршку људи високе фудбалске памети и највиших стручних квалификација.
Последњи губитак треба и мора да се помене. Вукашин Станковић био је један од најперспетивнијих, чувао је мрежу ГФК Дубочице у прволигашкој конкуренцији, да би после повреде изгубио место у тиму и клубу. Морао је на кратко у српсколигаша из Власотинца, да би га после одласка првог чувара мреже Лесковчана, поново позвала ГФК Дубочица. Владан Ђекић прихвато је понуду из иностранства, тада са празном касом ГФК Дубочица пожелела је да врати Вукашина Станковића, али после разговора морали су да признају да су некдашњи неспоразуми и непријатности оставили трајне последице. Станковић је одлучио да одбије понуду и чак пожели промену професије.
У време кад су се будући првотимци скупљали не само у Србији, већ и на Балкану, мало се марило за квалитетне голмане, без којих ни један озбиљан клуб не планира успешну будућност. Сплетом околности појавио се искусни Милан Митровић (35) који је приводио крају успешну каријеру у Узбекистану. Иако није бранио у најпопуларнијем клубу на југу Србије, Лесковчани га се сећају из времена кад је Моравац Орион из Мрштана био у другом степену такмичења. Може неко и да се не сложи са оценом Ненада Петровића Персија, али Митровић је био међу најзаслужнијима што ГФК Дубочица није изгубила у генералној провери са Врањанцима и што није примила гол, а победила Вршчане у 23.колу.
Сага о голманима и спортским судбинама брзо ће у архиву, а да ли ће неко, на позицији за одлучивање у клубу, из свега извући поуке, показаће време.
СТАНКОВИЋ НА ЛИСТИ ЧЕКАЊА
ГФК Дубочица, уз Милана Митровића, има и Александра Милојевића који је у завршници јесење сезоне често стајао испред мреже. Трећег голмана, из безбедносних разлога требало је потражити међу млађима, који би под стручним надзором требало да раде, напредују и од лета закуцају на врата првог тима.
Избор је поново пао на момка из радионице Ненада Петровића. После кадестског стажа и шестогодишње сарадње, Страхиња Станковић (2007) уступљен је омладинцима ГФК Дубочице, да би од почетка нове сезоне Српске лиге Исток постао стартер у Слоги са којом је постао хит јесени. Слога је, као новајлија, освојила пехар у Купа ФС Јабланичког округа и играла финале Купа ФС РИС, а зимује на трећем месту Српске лиге Исток.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
