Пројекат Суперлиге је коначно доживео крај или крах – и крај и крах, , након што је УЕФА објавила да је постигла „споразум о принципима за добробит европског клупског фудбала“ са Реал Мадридом и групом Европских фудбалских клубова. У изненадном саопштењу објављеном дан пре него што je УЕФА одржaла свој годишњи конгрес 12 . фебруара у Бриселу, саопштено је да су се све стране сложиле око начина на који се „поштује принцип спортских заслуга са нагласком на дугорочну одрживост клуба и побољшање искуства навијача кроз употребу технологије“.
Овај развој догађаја долази три и по месеца након што је Реал Мадрид објавио да ће тражити „значајну одштету“ од УЕФА због блокирања пројекта. Првобитно је пропао у року од неколико дана од покретања 2021. године. У саопштењу УЕФА се наводи да ће сваки поступак сада бити затворен ако се споразум испоштује. Реал је био последњи архитекта Суперлиге који је остао на снази након што је Барселона пре десетак дана објавила повлачење . Очекује се да ће се Реал поново придружити Европским фудбалским клубовима (ЕФЦ), раније Европској клупској асоцијацији. Напустили су је 2021. године након покушаја отцепљења. Председник ЕФЦ-а, Насер ел-Хелаифи, поздравио је споразум. „Сви су искрено урадили фантастичан посао у доброј вери, и фудбал ће победити после овога“, рекао је.
Остаје да се види какав ће облик нови споразум попримити и да ли ће А22, компанија основана за покретање пројекта , имати било какво будуће учешће у стратегији европског фудбала. УЕФА и све утицајнији ЕФЦ су задовољни успехом новог формата мушке Лиге шампиона, који ће бити задржан за циклус од 2027. до 2031. године. Помињање технологије у саопштењу такође није објашњено, иако је А22 раније најавио планове за бесплатан пренос утакмица Суперлиге на платформи усмереној на навијаче. УЕФА је обезбедила просечно годишње повећање вредности права Лиге шампиона од преко 20% на својих пет највећих европских тржишта за циклус 2027-31.
У контексту овог новог, осмог по реду од оснивања 1955. године, формата елитног европског такмичења, готово је плебисцитарна подршка љубитеља фудбала. У односу на претходни формат, са 32 клуба у завршници, подељених у 8 група по четири клуба, уз даљњи куп-систем, овај нови је донео пуно више отвореног фудбала, голова и понајвише неизвесности. Док се у пређашњем формату углавном знало унапред који ће клубови заузети прва два места, а утакмице су деловале предвидљиво и у финишу групне фазе чак и досадно, сада је у овој формули јединственог такмичења са 36 клубова готово све супротно.
Многи су били уверења да та једна табела и утакмице с 8 различитих супарника (и њихових рејтинга, уз 4 гостовања и 4 домаћинства) делују комликовано те да неће заживети. Но, када се у првој (прошлогодишњој) сезони препознало колико проблема имају фаворизовани клубови у утакмицама и с рејтингом инфериорнијим супарницима, те у коначници за пласман у даљи ток такмичења, односно како се игра офанзивнији фудбал с високим просецима ефикасности, готово су све скепсе нестале.
УЕФА је тај финансијски колач такмичарски поделила на начин да 2,5 милијарде иде на Лигу шампиона, 560 милиона на Лигу Европе и 280 милиона на Лигу Конференција Дакле, 36 клубова дели 2,5 милијарде и то по кључу: 670 за пласман у ЛШ (по 18,6 милиона сваки), 950 по резултатима (победа 2,1, реми 0,7 милиона – 2 милиона за директан пролаз у осмину, 1 остали – 11 милиона за пролаз осмине, 12,5 за четвртфинале, 20 за полуфинале и финале, победнику 25 милиона). Уз то, из оквира маркетинга и историјског рејтинга (темељеног и на последњих пет сезона резултата) дели се још 850 милиона евра...
Један детаљ „ у дигитализованом свету “ говори о томе колико маркетиншки део у аналогној стварности може бити иновативан. Наиме, Борусија Дортмунд спонзорски добива 6,5 хиљада литара пива по утакмици и приходи на крају сезоне само од те ставке износе чак 9 милиона евра!
Чувену изјаву „Злато је новац, све остало је кредит“ ( “Gold is money, everything else is credit”) изговорио је банкар Ј.П. Морган пред америчким Конгресом 1912. године. Она истиче да злато поседује суштинску вредност, док су папирни новац и дугови само обећања заснована на поверењу у институције. Злато као новац: Сматра се правим новцем јер не зависи од обећања треће стране о плаћању и представља дугорочно складиште вредности. Немогуће је да 2021. године наследници ЈП Моргана нису знали за ово начело, (јер су финансијски „покривали“ тада и тако замишљену Суперлигу) али учинило им се „згодним“ да „купе“ европски фудбал – бар оне најбогатије и тиме добију неисцрпан „златни рудник“. Грешку су признали, рекавши да су потценили моћ фудбала као игре, навијача и .. то већ просечно информисан љубитељ фудбала је већ заборавио. Не знам, колико је умесно оптерећивати Тебе поштовани читаоче, али говор председника Чеферина је деловао онако „шумановски“ и сматрао сам пре и искључиво због фудбала и мог дубоког уверења да је фудбал пре и после свега игра и да се на тој игри базира све што фудбал јесте, па сам узео себи за слободу, да то уверење поткрепим одређеним изводима из говора председника УЕФА:
„... У свету где се неслагање пречесто претвара у непоштовање, а викање замењује слушање, фудбал показује други пут – и инсистира на поштовању. Поштовање између ривала. Поштовање заједничких правила. Поштовање саме игре.
.... Поштовање је тиха суперсила фудбала – она које свету све више недостаје. Када је поштовање под притиском, оно показује где фудбал успева када политика, пречесто, закаже. Тако изгледа лидерство. И тако европски фудбал носи напредак – кроз одлуке донете са одговорношћу, вођене јединством и утемељене у стабилности. Вође долазе и одлазе. Царства се уздижу и падају. Фудбал остаје – сезона за сезоном, генерација за генерацијом. Дубоко уткано у ткиво наших заједница: аутобуси за гостовања, пуне трибине и гласови који знају повике напамет...
... Мора тако и да остане.... Постоји једна суштинска истина коју никада нећемо заборавити: чак и најјаче колективно достигнуће слаби ако се удаљи од народа. Фудбал то никада не сме да уради. Може бити велика сцена – али никада политичко позориште. Игра за народ – не оруђе за власт.
... Јер је фудбал ствар припадности, а не брендирања. Идентитет, а не индустрија. Заједница, а не роба. Ако је будућност европског фудбала светла, а јесте светла, то је такође захваљујући онима који фудбал живе најинтензивније: навијачима. Игра која зна где да повуче границу може да опстане. Игра која заборавља границе на крају губи своје људе...
... Фудбал у Европи је најјачи када живи тамо где су људи. У градовима, предграђима и насељима где су клубови део свакодневног живота. Та снага расте из нечег једноставног: деце која играју фудбал. То је место где путовање почиње ...“
Шуманова визија Европе, познато предложена 9. маја 1950. године, имала је за циљ да рат између историјских ривала – тачније Француске и Немачке – учини не само незамисливим, већ и материјално немогућим. Залагао се за уједињену, мирну и демократску Европу изграђену кроз конкретна, постепена економска достигнућа, а не за тренутну, свеобухватну политичку интеграцију. Шуман је веровао да „Европа неће бити створена одједном, или према једном плану“, већ кроз постепене, практичне мере. Крајњи циљ је био осигурати трајни мир, подићи животни стандард и створити уједињену Европу која би на крају прешла са економске интеграције на јаче политичке везе. Његова визија је била утемељена у демократским вредностима, неговању поверења и сарадње између нација које су недавно биле у рату.
Да ли је Европа данас то, што је пре (скоро) седамдесетшест година покренуо Роберт Шуман ??? Двадесет година пре Шуманове Декларације у есеју Европа данас М . Крлежа анализирао је континент као простор радикалне политичке, друштвене и лицемерне неједнакости. Есеј се фокусира на „декаденцију“ Европе, неуспехе европске идеје и очигледне неједнакости и лицемерје унутар континента.
Да ли је Европа данас „ближа“ визији Роберта Шумана или есејистичком виђењу једног литерате???
У настојању, да спојим све тачке кружнице, које „омеђују“ простор фудбала, цитирам део говора председника УЕФА Александра Чеферина .
„...Лако је видети зашто је Европска унија изабрала мото: „Уједињени у различитости“. Три речи. Једна амбиција. Једно тихо упозорење: јединство никада није загарантовано. У свету који се фрагментира, фудбал и даље повезује. На континенту који се свађа, фудбал и даље окупља. У друштвима која деле, фудбал и даље нуди заједнички језик. Ово није случајност. То је резултат система где се места на терену зарађују, сезону за сезоном – нису резервисана за неке. Где се такмичења развијају отворено, колективно и одговорно – нису осмишљена изоловано, преговарана у тајности или осмишљена од стране неколицине, за неколицину. Репрезентативни фудбал је сила која повезује оно што се дешава у нашим клубовима сваке недеље са нечим већим од било које лиге: локалном страшћу и континенталном амбицијом.
За играче, то значи све. Можете бити пребачени из једног клуба у други – али никада не мењате свој национални тим. Тај понос је дубок. Личан је, али и заједнички, наслеђен и непоколебљиво колективан. Видећемо то поново овог лета – све најбоље националним савезима који ће представљати Европу. Зато „Уједињени у различитостима“ не припада само ЕУ. Припада подједнако и европском фудбалу – 55 националних фудбалских савеза. Хиљаде клубова. Милионима играча, волонтера и присталица. Различите историје. Различите реалности. А ипак, једна пирамида ...“
У фудбалској игри, није више доминантно гесло „Напад је најбоља одбрана“. Напротив – све више је елемената, да се размишља о инверзији те фразе и бар што се вредности за које се залагао Роберт Шуман и визије европског фудбала истакнутог на Конгресу УЕФА, афирмативне колерације тих ставова закључи : Одбрана је најбољи напад !
Европски фудбал није се само одбранио. Победио је. И за себе и европску визију Роберта Шумана.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
