Дете Партизана је за две године у Фленсбургу дотакао највеће висине, освојио прегршт трофеја, па и онај најсјајнији, титулу првака Европе.
Лов на нове пехаре је већ почео, његов тим је на старту забележио победу и тако наговестио добру сезону.
– Изгубили смо Супер куп од Кила, али то и није тако важно, јер су нам првенство, куп и Лига шампиона далеко битнија такмичења. – започео је причу Радивојевић. – И пре две године кад смо ми освојили овај трофеј речено нам је да се не радујемо превише, јер то није важно, битно је оно што следи, а то су борбе на поменута три фронта.
Тешко без Драшка
По доласку у Фленсбург Богдану је друштво правио Драшко Ненадић, а сјајно десно крило истиче:
– Оде ми Драшко у Хамбург и мало ми је чудно. Да ми није било њега прве године мислим да бих полудео. Први пут сам отишао до куће, дошао у иностранство, нисам знао ни језик, ни људе и да ми се тада није нашао Драшко, ја не знам како бих издржао. Сад је ту Петар Ђорђић и много ми је драго што поново имам Србина у тиму, а и за тим је он јако битан.
Чини се да је Фленсбург ове сезоне јачи него претходних?
– Могуће да смо јачи него прошле године, али све ће то имати смисла само ако нас заобиђу повреде. Прошле сезоне нисмо могли да се скупимо, па је морао да игра и помоћни тренер. Надам се да ће сад бити другачије и да нас неће потерати исти малер.
Које су амбиције клуба ове сезоне?
– Увек највише, јер Фленсбург жели да освоји све што може. Играмо на три форонта, за полусезону ћемо одиграти 35 мечева, а тек је почело. Занимају нас сви трофеји, желимо Лигу шампиона, домаће првенство и национални куп. Тешко је сад причати о било чему, али нама су амбиције заиста високе. У Немачкој, колико год добар тим имате, не можете да будете сигурни у победу.
Већ трећу годину сте у Фленсбругу, да ли сте се у потпуности адаптирали?
– Да, већ сам се навикао на људе, клуб, Љубу Врањеша, научио сам језик, тако да немам апсолутно ни један проблем. Осећам се као код куће и добро, задовољан сам.
Занимљиво манекенство
Поред сјајних партија и рукомета, Богдан Радивојевић је постао у Немачкој примамљив и због специфичног, веома привлачносг изгледа, па се опробао и у свету манекенства.
– Добио сам позив да будем нешто као промо лице те марке “Никад не одустај”, која је покренута захваљујући једном играчу који је имао јако тежак период и успео је да преброди све то и поново буде јак. Прихватио сам и било је занимљиво.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
