Трновитијим путем до Мундобаскета

Србија је изгубила оба дуела од Турске. Ипак, на основу свих параметара, сасвим оправдано, сваком љубитељу репрезентације је пуно срце због начина на који су изабраници Душана Алимпијевића приступили задатку против фаворизованог ривала.

Орлови су на мечевима са „Султанима” изгубили утакмице, али су добили неколико младих играча, кадрих да у наредним циклусима буду носиоци игре или макар важни шрафови државног тима. Богољуб Марковић и Стефан Миљеновић су се понајвише истакли, док је и нешто старији Никола Танасковић показао да поседује неопходне играчке, али и људске квалитете. 

Ни репрезентативни ветерани нису разочарали – Добрић, Давидовац, Митровић, Ристић – сви су били и те како енергични, жељни доказивања и ефикасни. Доказали су да у њима још има ватре и да су и даље више него способни да изађу на црту најбољим селекцијама света. Искуство и одлике лидера учиниле су нову групу компатибилном, кохезивном и уједињеном.  Било је пропуста, квалитетних момената, судијских грешака, било је простора можда и да се победи, али на крају то и није толико важно.

Србија је поново показала дозу спортског безобразлука, непоколебљивост, одлучност, инат и све оне одлике које су мали, али пркосан народ красиле кроз историју – Србија је показала да је земља кошарке. Све то је можда и најбоље сажето у изјави селектора Алимпијевића са конференције за медије: „Једноставно смо одбијали да изгубимо”.

Због тог става играча, али и самог селектора, приступа у Истанбулу и неколико дана раније у Београду Душан Алимпијевић има право да буде задовољан после дуела са комплетним вицешампионом Европе.

Иако игра није била на највишем нивоу, залагање, борбеност и неодољива жеља за победом и те како јесу, а то је нешто што навијачи цене више него било шта друго.

Међутим, поразима од Турске Србија је дошла у фазу да не може да калкулише. Нарочито с обзиром на то да се њена Ц група у наредној рунди квалификација укршта са оном где су традиционално неугодне Италија и Литванија, али и врло добри Исланд. Кад се на то додају још и моћна Турска и БиХ која, такође, може да прави проблеме уколико буде у пуном саставу, постаје јасно да је пред Орловима и те како незахвалан задатак на лето.

Под претпоставком да изабраници Душана Алимпијевића оправдају улогу фаворита и у јулском прозору савладају Босну и Херцеговину и Швајцарску, у наредну групу ући ће са скором 4:2. Реално је рачунати и на две победе Турака, што би значило и максималних 6:0 пред укрштање група. Змајеви би у том случају са 2:4 прошли даље, али би били и практично без реалних шанси за одлазак на Мундобаскет.

С друге стране Италија тренутно има скор 3:1, док су Литванија и Исланд на 2:2. То значи да би момци са „Чизме” једини могли до бољег скора од Србије, односно 5:1, док би Литванци и Исланђани у најбољем случају могли да буду изједначени са Орловима.

Неминовно ће плаво-бели да навијају за малу државу са севера Европе. Исланд је вероватно најмања претња у наредној фази, нарочито узевши у обзир чињеницу да она креће у августу, кад ће већина евролигашких, чак и НБА играча да буде на располагању селекторима.

Дакле, три учесника Мундобаскета ће највероватније да дођу из „велике четворке” – Србија, Турска, Италија и Литванија. Зато би Орловима и те како одговарало да Исланд или евентуално Велика Британија додатно покваре резултате Италијана и Литванаца до краја прве фазе.