Почетна / Фудбал / Војводина

Симбол Новог Сада и северне српске покрајине

Полагањем ловоровог венца на месту где је основана обележен 112. рођендан Војводине
ФОТО: ФК Војводина

Поносни на историју која траје, ево, већ пуних 112 година, ветерани, чланови клуба, млади нараштај и присталице Старе даме, јуче су положили ловоров венац на спомен-плочу у новосадској Темеринској улици, број 12. Баш на тој адреси је, давног 6. марта 1924. године, основан данашњи великан српског фудбала и освајач по две титуле шампиона државе и истог броја трофеја у купу.

Тим поводом, 95-годишњи др Владимир Вишковић, некадашњи лекар Војводине и Живко Крстоношић (94), дугогодишњи члан омладинске комисије клуба, поставили су венац у знак сећања на дан кад је установљен клуб из Српске Атине. Пре тога, присутнима се, у име клуба, обратио члан Управног одбора Војводине Петар Ђурђев.

– И дан-данас један од симбола препознавања Новог Сада је управо ФК Војводина - између осталог, истакао је Ђурђев. - Слободно могу да кажем да верност према клубу значи и верност према самом граду. Рађали смо и стварали велике играче, који су задужили не само наш град, већ и српски и европски фудбал. Од пионира који су досегли велике висине, од Ђуре Живића и Милоша Косића, преко златне генерације из педесетих и прве шампионске генерације из шездесетих година, тима који је, 1977. године, донео први и једини европски трофеј, до славне 1989, а онда и до данашњег дана. Војводина је увек представљала лепу страну лица нашег Новог Сада, увезивала све у мисију спорта и поштовања и данас морамо да кажемо: кад нешто на овим просторима траје 112 година, то је и више него велика ствар, уз сву туробну историју коју смо прошли. Постојање Војводине показује снагу и љубав Новосађана да чувају и граде свој клуб, као и свих људи који су дошли у наш град и помогли клубу да достигне данашње висине.

Председник Секције ветерана, Миладин Пураћ, бираним речима дочарао је величину Старе даме, кроз историјску борбу од првог дана по оснивању, у тадашњој Аустро-угарској монархији:

- По ко зна по који пут окупљамо се с радошћу на овом истом месту, на којем је, пре 112 година, основана Војводина. Оснивачи су били ученици Велике српске православне гимназије (данас је то Гимназија „Јован Јовановић Змај“) и угледни Новосађани тога времена. Прва утакмица одиграна је у Ковиљу, против Шајкаша, 13. јуна 1914. године, а Војводина је победила с 5:0. Наше прво игралиште налазило се недалеко одавде, на месту где је данас Кванташка пијаца. За 112 година, Војводина је егзистирала у пет различитих држава и под тим именом играла у Првој лиги Југославије, пре и после Другог светског рата. Једини је српски тим који је играо тада, а и данас игра у Супер лиги. По резултатима, убедљиво је на петом месту у бившој Југославији и трећа у Србији.

Пураћ је нагласио да је од 85 репрезентативаца већина поникла у Омладинској школи Војводине или се афирмисала у првом тиму.

- Они су играли и освајали медаље на светским и европским првенствима и олимпијским играма, на којима је учествовала репрезентација. Омладинска школа највеће је благо Војводине и једна од најуспешнијих омладинских школа у источној Европи. Тренутно у њој има 300 дечака. Подељени су у 10 старосних категорија, од 8 до 18 година. Школом руководе и тренирају дечаке наши бивши играчи, који су, такође, поникли у нашој школи. То је наша дугорочна стратегија, од које клуб не одустаје. А резултати говоре да смо на правом путу.

ВИШКОВИЋ: МОРАМО ДА ОВЕКОВЕЧИМО И ВЕСЕЛИНОВИЋА

Присутнима се обратио и некадашњи клупски лекар др Владимир Вишковић, најстарији навијач клуба и члан Секције ветерана:

– Овековечени оснивач клуба је Коста Хаџи, чувени новосадски адвокат, чија је биста отворена испред стадиона. Вујадин Бошков је добио свој спортски центар, а у време педесетих година, сваки клуб је имао своје играче који су одскакали од осталих. Звезда је имала Рајка Митића и Шекуларца, Динамо је имао браћу Хорват, Хајдук Беару и Вукаса, а Војводина је имала Бошкова и Тозу Веселиновића, који су касније били селектори репрезентације. Са Бошковом смо освојили прву шампионску титулу 1966. године. Овом приликом апелујем на то да се и име Тозе Веселиновића овековечи, јер смо сузе за њим одавно обрисали, али успомену на њега избрисати никада не смемо.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.