Калинић и Гудурић хероји Истанбула

Црвена звезда и Фенербахче, сутрашњи ривали у Арени, имају више сличности него разлика. Поред аристократског статуса у својим државама, одликује их сличан менталитет, глад за успехом, страствени навијачи…

Ипак, највећа кошаркашка спона Београда и  Истанбула су играчи, људи који су поносно, часно и храбро бранили боје обе екипе.

У категорију оних који су на грудима носили и црвено-бели и жуто-тегет дрес нашли су се евролигашки асови попут Немање Бјелице, Бобана Марјановића, Лоренца Брауна, Пера Антића, Џејмса Гиста и других… Ипак, најзначајнији асови двеју екипа, миљеници навијача, они заслужни за неке од највећих успеха клубова, нарочито великана са Босфора су Марко Гудурић и Никола Калинић.

Прекаљени, декорисани и легендарни репрезентативци Србије имају статус божанства у Црвеној звезди, али и у Фенербахчеу.

Канаринци су досад два пута постајали шампиони Старог континента, а 2017, баш као и претходне сезоне их је до титуле предводио некадашњи играч Црвене звезде.

Кад се турски великан 2017. први пут попео на кров Европе, један од његових најбољих и најважнијих играча је био управо Никола Калинић, човек који је на синоћном дуелу желео да заустави низ непобедивости Фенербахчеа.

Суботичанин је тада већ стекао углед и статус једног од најбољих крилних играча Евролиге, што је и потврдио у финалу са моћним Олимпијакосом.

Црвено-бели из Пиреја су тада можда имали и улогу благог фаворита, али је чета Жељка Обрадовића имала другачије планове… Фенербахче је у потпуности разбио Атињане – 80:64 и докопао се прве титуле шампиона у клупској историји.

Никола Калинић је био централна фигура утакмице, уједно и најефикаснији појединац, забележивши монструозан учинак од 17 поена, пет скокова и исто толико асистенција. Сјајно крило је у стопу пратио и саиграч из репрезентације, Богдан Богдановић, са такође, 17 поена, уз пет ухваћених лопти и асистенцију.

Поред сјајног тандема Орлова, чланови шампионске генерације Канаринаца су били још неки занимљиви играчи београдској кошаркашкој јавности. Перо Антић, некадашњи играч црвено-белих се окитио златном медаљом, баш као и бивши ас Партизана Јан Весели.

Фенербахче, ипак, није успео да одбрани титулу наредне сезоне, Богдановић је отишао у НБА, а још неки шрафови величанственог тима су се „расули” по Америци и Европи…

У жуто-тегет делу Истанбула су на наредну титулу морали да чекају све до претходне сезоне, кад је славу у Истанбул вратио Марко Гудурић. Овог пута под диригентском палицом Шарунаса Јасикевичиуса Фенербахче се попео на кров Европе у финалу савладавши Монако – 81:70.

Канаринци су још једном славили двоцифреном разликом у финалу, а поново је херој Истанбула био српски репрезентативац, овог пута Марко Гудурић. 

Бек Фенербахчеа није имао идеалну сезону, али је у последњим недељама такмичења пронашао праву форму. Гудурић је екипу предводио у плеј-офу, на фајнал-фору и у финалу, у ком је Кнежеве „почастио” с 19 поена и шест скокова, уз 70 одсто успешности шута из игре.

Иако је по многима заслужио награду за МВП-ја фајнал-фора, ласкава титула је, ипак, припала Најџелу Хејс-Дејвису.

Тако су црвено-бели Срби, продукти Звездиног рада с младим играчима, донели Фенербахчеу највеће успехе у историји клуба са Босфора и заувек постали легенде у жуто-тегет делу Истанбула.