Фудбалско учитељовање Симона Вукчевића и те како има смисла: „Децо, играјте се, уживајте, падне ли противник повређен, оставите лопту, пружите му руку, подигните…”
Милина је на, опет тим, друштвеним мрежама слушати Симонове савете, баш као што је било Гробарима кад је ремек-делом из слободног ударца запечатио Егалеову судбину.
Да ли ће неко од тих клинаца да постане играчина „само богови могу обећати”, као у наслову „фудбалског капитала” ненадмашног језичког архитекте, нека му је лака земља, Божа Копривице.
Коментари0
This site is protected by reCAPTCHA and the Google
Privacy Policy and
Terms of Service apply.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.