Ждрало: Пуно ми је срце

Да вам се, којим случајем, јуче у Будви пружила прилика да ускочите у туђу кожу, избор би био лак: „хоћу да будем Мирко Ждрало”!

Тапшање по рамену и „браво, мајсторе” од Рафаиловића до старог града, продукт историјског резултата на боксерском спектаклу у „Сплендиду” – Србија је најбоља репрезентација престижног „Монтенегро купа”, минуле седмице протканог врхунским борбама у режији 112 такмичара из 19 држава. Како примети Милан Биговић, легендарни коментатор Радио Београда: „Светски куп, са учесницима с четири континента!”

Е, у таквој конкуренцији – седам медаља, две мушкараца – злато Филипа Џиде (до 70) и бронза Љубише Сталетовића (до 55) и пет дама – злата Саре Ћирковић (до 54), Јелене Зекић (до 57), Анастасије Лукајић (до 65) и Николине Гајић (до 70) и сребро Кристине Кулухове (до 60 килограма). Мало ли је?!

Огромних заслуга за српски бокс на црногорском приморју у суперлативу – Мирко Ждрало, селектор женске репрезентације, увек вољан да за Журнал до танчина завири у, годинама уназад, „слатку бокс проблематику”:

- Пуно ми је срце! Резултат који смо могли само да прижељкујемо – и то као највећи оптимисти. Да маштамо! Ето, код дама смо имали шест могућности за злато, а ми – освојили четири! Сара Ћирковић је, на крају, све зачинила, показавши класу против Казахстанке Миракул, одличне представнице совјетског бокса. Претходнице су, такође, биле изузетне: Јелена Зекић покренула лавину, Кристина Кулухова упркос поразу од домаће такмичарке, Анастасија Лукајић која нас је навикла да сваки меч одради и преко максимума и Николина Гајић, интелигентног бокса и доказа ко је и зашто – топи се од милине учитељ српских хероина.

А на Јадрану – бокс свет „у малом”: сијасет стилова, од Аустралије до Мексика, Немачке до „источног блока”...

- Имали смо прилику да се, као што сам и најављивао, сусретнемо с различитим стиловима што нам је био и циљ за припремни турнир, како на „Монтенегро куп” и гледамо. Уочили смо врлине и мане, радићемо напорно, верујем да ћемо на идућим такмичењима – Медитеранским играма и Европском првенству, да будемо спремни 100 одсто.

Србија се, к'о ракета, уздиже на бокс мапи, медаље - свакодневница. Нема разлога за промену курса!

- Већина женске екипе, изузимајући Ћирковићеву и Кулухову, појачана Наталијом Шадрином и Миленом Матовић, 29. марта путује у Турску, на изузетно јак турнир у Истанбулу, с низом сјајних боксерки и идеалан за проверу форме. Видећемо где се налазимо! С друге стране, Сара и Кристина, заједно с тренером Аленом Биченовим и са мном, од 5. априла боравиће у Бразилу, на међународном тренинг кампу и Светском купу у организацији Светског бокса, како се најављује - по снази ништа слабијег од Светског првенства.

Биће то загревање за регионално / континенталне спектакле до краја године...

- Највеће такмичење је, свакако, сениорско Европско првенство у септембру, у Бугарској. Пре тога, Медитеранске игре у августу, у Италији, увод и, практично, провера за Софију.

Намеће се: може ли у Бугарској да се понови жетва медаља са ЕП 2024. у Београду?

- Можемо да будемо оптимисти, у зависности од тога како будемо здравствено. У случају да све боксерке буду спремне и за сваку нађемо праву категорију, верујем да ћемо да остваримо висок пласман. Тешко је да се понови Београд: освојили смо три златне медаље, претходно – ниједну, само једну бронзану у историји српског женског бокса – закључио је Мирко Ждрало, дарујући нам, индиректно, последњом реченицом сиже златног периода, да – под зналачком му командом.