Да је разлика у квалитету између репрезентација Шпаније и Србије велика знали смо и пре прексиноћње утакмице у Виљареалу. Играчи европског првака имају много већу вредност, самопоуздање, селектор Луис де ла Фуенте далеко већи избор кандидата за тим, екипу способну да током свих 90 минута доминира. Покушали су Орлови да се такмиче, нису се затворили у бункер, али изузев у првих петнаестак минута првог и другог полувремена, на терену су се Шпанци питали за све.
Лако примљени голови до одмора, као последица вештине Микела Ојарзабала, који је после ова два гола постао најбољи стрелац Црвене фурије од играча који су у петак увече били у тиму (24) и доста остављеног простора, одузели су нашој репрезентацији сан о изненађењу. Тешко је, ипак, поготово у гостима, поновити оно што је Србија успела 5. септембра 2024. у првој утакмици Лиге нација кад је изборила 0:0. И тада је, месец дана касније, Шпанија лако тријумфовала, истим резултатом као прексиноћ, показавши да је у Београду имала само лош дан.
Вељку Пауновићу утакмица у Виљареалу била је трећа на клупи нашег државног тима, други пораз, поново од тима екстра класе, била је то Енглеска са стопостотним учинком у квалификацијама за СП.
- Свакако да смо на овај меч дошли по искуство, знајући да се Шпанија припрема за Мондијал. Ми радимо за нешто друго, у другачијем смо процесу. Резултат нас боли, иако је било и добрих ствари које ћемо свакако извући и применити их у наредном периоду. Морамо много да радимо и гледамо како да се побољшамо у следећим утакмицама. Имали смо прилику да се такмичимо са једном од најбољих репрезентација на свету, која игра фантастично. Оно што смо очекивали, то смо и добили – рекао је наш селектор.
Орлови су овог месеца почели припреме за јесењу Лигу нација, другу сезону у А дивизији и утакмице против Немачке, Холандије и Грчке. Због тога је нашој репрезентацији тест против Шпаније био користан, као што ће бити и још непотврђени са Аргентином 9. јуна у Алабами.
- На јесен нас по питању јачине противника очекују слични ривали, утакмице које ћемо имати до тада део су припрема за то – додао је Пауновић.
Србија у целом прошлом циклусу дугом две године није нашла замену за дугогодишњег капитена и рекордера по броју утакмица за репрезентацију Душана Тадића (111). Повратак Сергеја Милинковић-Савића мало је попунио празнину, пошто Лазар Самарџић раније није успео да се наметне. Остаје да се види како ће игра на средини терена функционисати у наредним утакмица, против слабијих противника. Да би постизала голове наша репрезентација мораће да се наметне, игра брже и конкретније и постиже голове.
Евидентни су и проблеми на боковима. Пауновић је одмах по доласку на место селектора променио формацију из 3-4-2-1 у 4-2-3-1. Немамо, ипак, квалитетне бекове, поготово је минус што Огњен Мимовић и Алекса Терзић не играју много у Пафосу и Салцбургу. Недостатак континуитета добро се види у државном тиму. Коста Недељковић је још мање на терену у Лајпцигу. Стефан Букинац има бољи статус у Јанг бојсу, али је прексиноћ дебитовао за репрезентацију и недостају му много искуства да постане ослонац Орлова.
Србији је, са психолошког аспекта пре свега, потреба победа, више него добра игра у уторак против Саудијске Арабије у Бачкој Тополи. Уосталом, и селектор Вељко Пауновић рекао је у понедељак да не постоје пријатељске утакмице и да је резултат увек битан. Ако смо пораз од Шпаније приписали превасходно јачини противника, онда то не може бити изговор за дуел са Саудијском Арабијом, без обзира што је и она учесник Светског првенства у САД, Канади и Мексику.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.