Пауновић: Самопоуздање, љутња и глад

Неочекивано и непланирано репрезентација Србије дуго је јурила резултатски минус против Саудијске Арабије. Без обзира што је други ривал Орлова у мартовском термину учесник Светског првенства у САД, Канади и Мексику, веровали смо да ће исход утакмице највише да зависи од игре наше селекције. Катастрофална грешка Алексе Терзића и истрчалог голмана Предрага Рајковића, међутим, омогућили су гостима вођство и изазвали нервозу у игри домаћег тима.

Фантастичан гол „маказицама” Страхиње Павловића у 66. и погодак Александра Митровића у препознатљивом стилу, ударцем главом, преокренули су резултат у корист Србије. Иако је у питању био меч без такмичарског значаја победа је била изузетно значаја са психолошком аспекта, после 0:3 против европског шампиона Шпаније у Виљареалу.

- Волео бих да постоји константност за оно што тражимо. Да победом нисмо исправили грешку из првог полувремена пораз би нас болео. Већи део утакмице играли смо под оптерећењем, искомпликовали смо ствари и то нам је отежали посао. Репрезентативци су одрадили феноменалан посао, носили се са целом ситуацијом. Били смо мало више нервозни у првом делу. Наставак нам је донео мирноћу и већу енергију. Од изједначујућег гола екипа је апсолутно веровала у победу. Наставак игре био је добар и за публику. Било би тако и пре одмора да смо повели ми, а не противник – почео је селектор Вељко Пауновић анализу свог четвртог меча на клупи државног тима.

Утакмица против Саудијском Арабијом била је скоро пресликан дуел са Летонијом у последњој утакмици квалификација за Светско првенство.

- Био је идентичан меч као против Летонаца. Поново смо направили грешку, примили гол и онда упалили  моторе. Од почетка смо имали добар однос према игри, наљутили смо се касније, онда постанемо јако способни, играли са много више енергије и убеђености, ишли напред. Морамо да избегнемо ту ситуацију, поготово против ривала који ће на нашем терену да нам дозволи посед лопте, чека нашу грешку или евентуално контранапад, прекид.

Орлови су у процесу стварања модела игре и још две пријатељске утакмице у јуну (4. у Мексику и 9. вероватно против Аргентине у САД) помоћи ће им да максимално спреми дочекају окршаје у А дивизији Лиге нација, са Немачком, Холандијом и Грчком.

- Задовољан сам путем којим идемо. Појављују се различите динамике, треба да водимо рачуна и одржавамо позитивни елементе у игри.

Ни после катастрофалне грешке Пауновић није заменио Алексу Терзића, оставио га је у игри до 89. минута, а у 66. леви бек Србије центрирао је Страхињи Павловићу за изједначујући гол.

- Веровао сам у њега. Сви су могли да виде колико му је било тешко, али су га подржали саиграчи, ми са клупе. Терзић нам је потребан. Играчи морају да стасају кроз грешке и добре потезе. То су ствари са којима свако мора да се носи. Грешка може увек да се деси, после ње долазе и добре ствари, што се показало на Терзићевом примеру. Он се смирио 10-15 минута после примљеног гола, онда је ушао у динамику екипе. Држали смо гас до даске, стварали ситуације из којих је требало и раније да постигнемо гол.

Огњен Мимовић, други бек Орлова, такође је послао центаршут за гол, практично је погодио у главу капитена Александра Митровића у 70. минуту.

- Мимовић нам је донео много свежине, брзину, оно што смо желели од првог дана. Огњен је показао да је способан да добро центрира. Захваљујући њему направили смо корак унапред. Неопходно је да тим јачамо офанзивним елементима, потребним да бисмо побеђивали.

Мајсторски гол Страхиње Павловића у стилу нападача, трасирао је нашем државном тиму пут ка преокрету на првој утакмици у Србији у 2026.

- Страхиња је постигао исти гол за Партизан 2020. против Војводине у финалу купа. Није ме Павловић изненадио таквим потезом, знао сам да то може, физички и тактички је изузетно способан. Рекао сам му пре утакмице да не мора да ухвати маказице, довољно је да понови оно што је урадио за Милан против Торина. Покушао је волејом у првом полувремену. Више од гола радује ме његов карактер. Он, Блеки (Миленковић прим. аут), Митар и Сергеј играли су са огромним самопоуздањем. После изједначујућег поготка улазили смо много дубље у шеснаестерац, што се уклапа у моју филозофију игре.

Пауновић је дао три рецепта играчима за победу:

- Рекао сам играчима да морају да имају самопоуздање, затим да буду љути, а то не би требало да им је тешко јер су нам Шпанци дали три комада, и да се види да су главни победе. Свако од њих требало је да изабере један од тих елемената или да игра са сва три.

На крају, селектор Орлова осетио је потребу да још једном похвали све изабранике:

- Играчи су са великом преданошћу и концентрацијом спроводили захтеве у односу на модел игре. То није било лако, одржавали смо концентрацију. Јако ми је драго да полирамо игру, угланчавамо је још више, фали нам још мало уиграности. Још упознајем репрезентативце, гледам ко с ким хоће, може, с ким се појединци најбоље слажу, све је то процес. Свидело ми се што смо имали добар проток лопте унапред, доста долазака у шеснаестерац, јако добру реакцију после изгубљене лопте. У другом полувремену смо направили јако добар притисак на лопту. Било нам је лакше у последњих 20 минута, кад се противник отворио.