Слободан Бобе Павковић оставио је дубок траг у фудбалу, као играч и тренер, односно селектор, али је постао успешан и у уметности. Био је везни фудбалер, носио је дресове Војводине, Партизана и Галенике, играо у иностранству. Бобе је играо за млађе репрезентативне селекције Југославије, а као тренер крстарио је светом, стекао углед и поверење.
Рођен је у Новом Саду 24. октобра 1955. Логично, у Војводини је тренирао и оплеменио таленат.
- Дебитовао сам за први тим Војводине још као гимназијалац, са непуних 18 година. Било је то на утакмици против Челика у Зеници, кад је тренер био Вујадин Бошков. Стадион се звао „Блатуша”. Ушао сам у другом полувремену. То је било у јесен 1973. Доласком Тодора Веселиновића на клупу постао сам стандардан у првом тиму клуба који ми неизмерно значи и где сам провео наредне четири сезоне - каже Павковић.
Бобе је за први тим Војводине играо четири године, на 124 такмичарска меча и постигао десетак голова.
- Моја прва утакмица као стартера била је у августу 1974. у Новом Саду. Победили смо Хајдук са 2:0, постигао сам други гол. Био ми то један од најсрећнијих тренутака у каријери.
Павковић је са Војводином освојио Средњоевропски куп, један од значајних међународних трофеја у историји клуба.
- У сезони 1974/75. били смо вицешампиони Југославије. Годину пре тога једва смо сачували прволигашки статус, али је дошао Тоза Веселиновић и на крају шампионата заузели смо друго место, иза Хајдука.
Бобетове добре игре у војвођанској равници виделе су се са Топчидера, па је 1978. прешао у Партизан. Није се наиграо у Хумској, на 50 утакмица постигао је три гола.
- Имао сам операцију мишића шест месеци након доласка у Хумску. Повреде су ме спутавале да у Партизану покажем више. По повратку из ЈНА, где сам провео 13 месеци, доживео сам исто тако неугодну повреду. Дакле, мој период у Партизану био је препун хендикепа, захваљујући бројним повредама.
Док је играо за Партизан, Павковић је осетио чар вечитог дербија. Био је актер 65. дуела вечитих 18. новембра 1979. Звезда је победила 2:0.
- Тај меч је нешто посебно за играче и навијаче. у то време половина тимова оба клуба чинило је репрезентацију Југославије.
Титулу са црно-белима из сезоне 1982/83. Бобе не може да заборави, поготово што је то била круна његове клупске каријере.
- Јако мало сам играо у тој сезони због повреде Ахилове тетиве. Нисам се изборио за место у тиму у почетку, а у великом клубу је важно наметнути се на старту. После су дошле повреде и био сам у другом плану.
Павковић је пре одласка у иностранство шест месеци играо за Галенику, данашњи Земун.
- После тога отишао сам у Шведску као играч и инструктор, па сам још тада почео да градим тренерску каријеру.
Бобе је био члан омладинске репрезентације Југославије која је учествовала на Европском првенству 1974. године, као и члан младе репрезентације, првака Старог континента четири године касније.
- Били су то најлепши тренуци моје каријере. Са омладинцима смо у финалу изгубили од Бугарске. У младој селекцији био сам капитен, али финалну утакмицу против Немачке нисам играо.
Слободан Павковић је инострану каријеру градио у шведском Дегерфоршу.
- То је велики клуб у Шведској, иако је тад био друголигаш. Мени је прилагођавање лако пало. Био сам добро припремљен за све изазове. Добро сам играо и три године био сам најбољи играч Дегерфорша.
Бобе се по завршетку играчке каријере посветио тренерском позиву. Највише је радио у иностранству, пре свега на Блиском истоку. Водио је више клубова у Кувајту и Оману, а 2005. био је и селектор Кувајћана. У Србији седео је на клупама Радничког из Ниша и Војводине, био је селектор омладинске репрезентације Србије и Црне Горе. Обављао је и функције технички директор фудбалских савеза Сингапура и Омана.
- Водити репрезентацију Кувајта у квалификацијама било је велико искуство. Тамо сам сам радио у четири клуба и државном тиму. У Оману сам освојио куп. Најзначајније ми је то што сам године провео у Сингапуру, касније и у Оману. Бити на том положају веома је захтевно. Као технички директор федерације у Сингапуру објавио сам четири уџбеника и два ди-ви-ди-ја, што је теоретски веома захтевно. По повратку радио сам са Славољубом Муслином и бавио се спортском литературом.
НАПИСАО КЊИГУ О ПУТУ СРБИЈЕ ДО СП 2018.
Слободан Павковић написао је књигу о квалификацијама за Светско првенство у Русији 2018. под називом „Репрезентација Србије – рецепт за успех”.
- Идеја ми је била да представим како изгледа такмичење на врхунском нивоу током годину дана. Анализирао сам седам утакмица у квалификацијама. То што сам објавио зовем сликовницом за одрасле, јер имам 35 фотографија и 35 малих прича. Све је везано за утакмице које смо одиграли, за саставе, начин игре, какав је био противник и како смо се спремали. Има много тактичких детаља. Бавио сам се фазом напада, тако да имам више од 20 најуспешнијих напада које је остварила наша репрезентација у том периоду.
ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
