Костић: Никад нећу да заборавим меч са Олександријом

Оперите руке у Морави и бићете добар шутер. Бар тако говори стари мит кад је у питању Чачак и кошарка. Не може се са сигурношћу потврдити да је то истина, али оно што говори да у томе заиста има нешто, види се у следећим подацима: многи велики кошаркаши почињали су каријере или је завршавали у Борцу, попут Радмила Мишовића, Драгана Кићановића, Жељка Обрадовића, Слободана Копривице и многих други. Поред њих ту су играчи попут Милоша Теодосића, Алексе Аврамовића, Хариса Бркића... Још се памти реченица Кићановића: „Ако си рођен у Чачку, већ си завршио кошаркашку основну школу, или академију”.

Херој ових редова није прао руке у Морави, али никад није било питање да ли је талентован за спорт. У питању је Богдан Костић, нада Партизана. Крилни нападач је већ неколико година у Хумској, прошао је све млађе категорије, а прави бљесак доживео је ове сезоне, кад је заиграо за први тим црно-белих.

Било је лепих потеза, ефектних голова, трагичних момената. Неки фудбалери не буду у прилици да доживе такве ствари, а Костић је врло брзо видео како изгледа играти на највишем нивоу.

Костић није једини Чачанин који је носио црно-бели дрес. Некад је то са успехом радио Лазар Марковић, а његовим путем су настављали Јован Милошевић и Немања Трифуновић који су ове сезоне били у крупном кадру.

- Велико искуство сам већ стекао у првом тиму, а још није прошло ни годину дана. Огромна је разлика у интензитету и тактици у поређењу са омладинским фудбалом. Задовољан сам како се све одвијало - враћа филм Богдан Костић на почетку разговора на све што је урадио у претходном периоду.

Имали сте занимљиво лето. Промашен једанаестерац против АЕК-а, испадање из квалификација за Лигу Европе. После свега неколико недеља постигли сте први гол у такмичарским утакмицама и то против Олександрије у борбама за Лигу конференције?

- Био је прави ролеркостер емоција. После нереализованог пенала рекао сам себи да не могу да вратим време и променим нешто, већ идем даље. Следећу утакмицу сам почео против Олександрије, уписао сам се у стрелце, вратио се на тај позитиван пут и добро је што је све ишло како треба.

Убрзо се ваше име поново нашло на семафору. Два пута сте били прецизни против Напретка у победи од 7:2. Какав је био осећај у тим тренуцима, посебно кад сте један од голова прославили заједно са навијачима?

- Кад сам постигао гол за 4:2, отишао сам до навијача и славио са њима. Био је сјајан осећај, посебно после другог поготка. Баш, баш... Не знам како бих то објаснио, не може да се опише речима.

Како сад гледате на разлику између омладинског и сениорског фудбала?

- Све је доста професионалније. Приступ који имамо пре тренинга, обавезе, састанци, опоравак после утакмице. Увек имамо неку обавезу. С друге стране, у омладинцима после меча смо одмах ишли кући. У првом тиму увек има нешто да се надокнади, радимо на себи. Разлика у интензитет је као небо и земља. Што се пре играч привикне на све то, биће му лакше.

Почели сте у Борцу из Чачка, али сте у Партизану већину ствари научили?

- У Партизану сам од 2018. С друге стране, на пример док сам играо у Борцу, био сам још мали, моја генерација је тек почињала да игра на великом терену. Овде сам сазрео као играч, практично сам већи део каријере провео у млађим категоријама црно-белих.

Брзо сте дошли до првог тима Партизана. Играли сте важне утакмице, попут дуела у европским такмичењима. У коликој сте мери очекивали да све буде тако брзо?

- Очекивао сам позив за први тим. Сад, што се тиче Европе, ту сам играо после месец дана у сениорима. То нисам очекивао, али припреме и све друго јесам. Брзо је кренуло. Међутим, пријало ми је. Био сам спреман за то.

Зоран Костић, ваш отац био је сјајан играч Борца, док је данас тренер. Колико вам тата помаже?

- Саветује ме колико може. Некад идем по свом, али ми он увек прича и издваја детаље пре и после утакмице, јер је прошао кроз све што мене тек чека. Понекад кад се изнервирам, мало се и посвађамо. После, кад се мало смире главе, прихватим то што ми каже. Знам да ће да ми помогне на прави начин.

Рекли сте више пута да можете да играте на позицији предњег везног, као и да покривате обе крилне позиције. Играли сте некад на сличном месту као Бибрас Натхо, бар у млађим категоријама. Шта највише гледате у његовој игри?

- Кроз целу омладинску школу био сам предњи везни. Затим сам после кратко у омладинцима прешао на крило и кад сам ушао у први тим Партизана одмах сам заиграо на тој позицији и остао ту. Натхо је много искусан играч. Не могу истог тренутка да похватам све што он ради. Много зна, има добру идеју. Сад смо на различитим позицијама, али његов завршни пас... Тренутак кад видим све то, само треба да кренем по лопту. Он ми је асистирао за први гол у Супер лиги.

Колико вам је помогло што сте имали помоћ кад сте тек дошли у Партизан од Чачана, тачније Јована Милошевића и Немање Трифуновића?

 - Трифуновић ме је прихватио чим сам дошао. Упознао ме је са свим стварима и упутио ме у сва дешавања. Милошевић такође, добар другар. Био сам цимер са Трифом. Много сам му захвалан на свему томе.

Поново сте у прилици да сарађујете са Срђаном Благојевићем. Како вам сад делује рад са њим, други пут?

 - Променио се. Донео је још неке нове ствари које нам доста значе. Благојевић увек обраћа пажњу на детаље. Показало смо нашу игру. Кад је био ту, видели смо шта се све десило. Били смо први. Сад се вратио. Тежимо да будемо то што смо били. Није лако, али морамо да нађемо начин.

Сигурно да вам није лако јер сте после добрих партија у првом делу сезоне драстично пали на пролеће?

- Ушли смо у резултатску кризу из које морамо да изађемо. Тражимо начин, променио се тренер. Надам се да ћемо се вратити позитивним резултатима. Трудимо се да освојимо што више бодова и да наредне сезоне опет кренемо из почетка.

Прошли сте кроз тежак период, посебно после пораза од Црвене звезде и Војводине?

- Морали смо да станемо једни уз друге, ујединимо се. Да нико сад не прави негативну атмосферу, већ да она буде позитивна. Даће Бог да све поново буде како треба.

У другом делу првенства сте чак три пута имали играча више. Нисте успели да искористите ту предност и освојите цео плен?

- Кад ривал добије црвени картон тренер убаци још једног дефанзивца. Затим се сви сабију у шеснаестерац. Онда ми кружимо, тражимо шансу. Није лако ни дати гол, посебно кад противнички играчи буду потпуно фокусирани, само чекају и стоје. Није то баш тако једноставно као што изгледа.

Колико вам помаже присуство искусних играча попут Стефана Митровића и Саше Здјелара?

- Много. Добри су на тренинзима, не смемо да се опустимо. И кад се изнервирају, рекао бих да је то све за наше добро. Саветују нас, прошли су кроз све то.

Навијачи вас подржавају и поред свих проблема?

- Много нам то значи и хвала им на томе што и даље долазе у тако великом броју. Увек су ту за нас. Морамо да им се одужимо добрим резултатима  и квалитетном игром.

Који вам је најдражи меч у Партизану?

- Против Олександрије код куће. Атмосфера, публика и игра.

Били сте део омладинске репрезентације Србије која је обезбедила пласман на Европско првенство. Посебно се памти Цветковићев и ваш гол против Енглеске?

- Покушаћемо да на Европском првенству остваримо што бољи резултат, да прођемо групу, што би нам донело и пласман на Светско првенство. Добра смо екипа, можемо да играмо против било кога. Прошли смо тешку групу у квалификацијама, што  нико није очекивао. Сваки играч пре него што је дошао на окупљање, веровао је да ћемо проћи. Атмосфера је стварно била добра. Што се тиче голова које смо постигли Цветковић и ја, они су дошли после добре тимске игре. Екипа је нас избацила као појединце.

Како делује бити под лупом Гордана Петрића. Кажу да је опуштен и „лаган” за сарадњу?

- Са Горданом се лако дође до договора. Кад играмо добро све може, само да га питамо.

Велики број играча из ваше генерације у квалитетним лигама, што појачава оптимизам уочи континенталне смотре?

- Генерално, већина нас игра у првом тиму. Неки су већ у иностранству, заиста смо добри.

Ко вам је највећа подршка?

- Породица и пријатељи су увек ту уз мене, кад је тешко и лоше. Морам мало и сам да будем стабилан, да не паднеш у нежељеним ситуацијама.

Где ћете провести Васкрс?

- Слободни смо од петка. Празник ћу провести у кругу породице, ручак – закључио је Костић.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ