Катарина рекла збогом: Једва сам суздржавала сузе...

Утакмица у Новом Саду, између репрезентаије Србије и Украјине, била је пуна лепих потеза, атрактивних голова, борбе, али овог пута меч су обележиле јаке емоције. Победиле су наше девојке, обезбедиле пласман на Европско првенство, али све то је остало у сенци због опроштаја две играчице – Катарине Крпеж-Шлезак и Драгане Цвијић.

Сјајни кружни нападач је раније донела одлуку да на Ускрс заврши репрезентативну каријеру и посвети се тренерском послу, док је капитен тима, једно од  најбољих десних крила света, Катарина Крпеж-Шлезак ту одлуку саопштила јавности пред утакмицу са Украјином.

- Дошло је време да ставим тачку на репрезентативну каријеру, одлука није била лака, нити је донесена брзо. Искрено, дуго сам размишљала, срце би играло још, али реалност је другачија и мислим да је ово био прави тренутак да завршим једно лепо поглавље - рекла је Катарина Крпеж-Шлезак.

Утакмица је била пуна емоција?

- Једва сам суздржавала сузе, било је пуно емоција и могу рећи да мирна одлазим. Драго ми је што смо на крају оствариле победу и што сам са овим девојкама оверила пласман на Европско првенство. Желим им срећу у наставку каријере, а ја ћу бити ту, увек уз њих и бодрићу их кад год имам прилику.

Да ли Србија има будућност?

- Има, ове девојке су заиста нешто сјајно, благо наше и треба у њих даље улагати и дати им шансу. Уз селекторку Сандру Колаковић мислим да екипа може много да напредује и да ће се велики рад на крају исплатити. Искрено, на овој последњој утакмици против Украјине, ја сам имала већу трему од млађих играчица – рекла је Катарина Крпеж-Шлезак.

Капитен државног тима се на крају блиставе каријере опростила следећим речима:

„Дошло је време… Ух, никада није лако изговорити ове речи. Читав један живот и једна радост стали су у овај дрес. Толико утакмица, толико борби, толико падова и устајања… Толико поноса што сам носила грб своје земље на грудима.

Репрезентација ми је дала више него што сам икада могла да замислим – научила ме шта значи борити се до последњег даха, шта значи бити тим, шта значи волети нешто више од себе. Верујем да сам јој вратила истом мером – срцем, сузама, осмехом и сваким последњим атомом снаге који сам остављала на терену.

Утакмица на Ускрс… моја последња. Као да је судбина хтела да се крај деси баш тада – на дан нових почетака. Ту стављам тачку. Тешку, али поносну.

Ово није само опроштај од игре. Ово је опроштај од једног дела мене. Од свлачионице, од химне која пролази кроз тело, од сваког погледа саиграчица који говори - можемо још.

Хвала вам што сте веровали у мене, што сте били уз мене и кад је било најтеже. Одлазим пуна срца. Са успоменама које ће трајати заувек.

Време је за неке нове животне улоге, али једно је сигурно – овај дрес никада нећу скинути из срца“.