Француз Жофри Ловерњ (34, 211 цм) у Партизан је дошао тихо крајем децембра 2012. године. Кад је одлазио из Хумске у руски Химски у лето 2014. писмом се опростио од клуба, навијача, саиграча, Душка Вујошевића (прим. аут. коме је јуче на сахрани носио крст), стручног штаба, Београда, Србије… У том моменту пуно емоција изазвао је први страни капитен у историји једног од највећих кошаркашких клубова на свету, а данас кад се Жофри вратио у (свој) Партизан ред је да се подсетимо речи тад младог, а сад прекаљеног центра.
Опроштајно писмо Жофрија Ловерња из јуна 2014. године преносимо вам (поново) у целости:
- Драги моји пријатељи,
Желео сам да вас овим путем поздравим и напишем вам пар речи. Било ми је потребно пар дана одмора, после дуге и тешке сезоне и великог емотивног набоја. Тешко ми је било и наћи праве речи. У исто време сам пресрећан због освојене титуле и тужан што ћу напустити Партизан. Знао сам да ће једнога дана то морати да се деси, али сам се трудио да о томе никада не размишљам. За наставак моје каријере сам одабрао амбициозну руску екипу Химки, и срећан сам и узбуђен због тога.
Од мог доласка у Партизан, након што је Лео први отворио врата, ствари су се дешавале као у сну. Коначно сам пронашао оно што сам веровао да негде постоји, добио сам своју шансу и искористио је, освојио АБА лигу и домаће првенство, потом и првенство Европе са репрезентацијом, као и Топ 16 и првенство ове године. Дубоко сам почаствован што сам део Партизана, тог јединственог клуба с непоновљивом историјом, његов војник, играч и капитен. Први пут у историји, један клуб ван Француске је довео три млада Француза и радио с њима, с љубављу и пажњом какву нигде и никада нисам доживео, и јако сам поносан на то. Никада се нисмо осетили никако другачије него као део породице. Дани 'прва три мускетара' су готови. Нови дани долазе, и можда ће поново бити нека три 'мускетара' у Партизану! Дулетова 'француска легија' (било ми је симпатично када сам прочитао негде то) је са свим осталима успешно одрадила свој посао! Да је рекао 'кроз зид!', ишли би кроз зид, заједно са свом браћом на терену!!
ОВО ПРЕВАЛИЗАЛИ ГРАНИЦЕ
Однос и љубав према клубу превазилазе оквире народа, града и државе. Схватио сам да је Партизан једна велика породица и бити део ње ме чини испуњеним. Прошле године, после првенства сам отишао у Америку на тренинге за драфт, на аеродрому у Чикагу, људи су ми прилазили да ми честитају титулу и сликају се. Био сам потпуно шокиран.
Од тренутка од када ме је Дуле поставио за капитена, и посебно после утакмице против Цедевите, осећао сам једну додатну и велику одговорност да се титула освоји. Да нисмо освојили титулу, не верујем да бих имао снаге да напустим клуб, барем до прве следеће титуле.
ЗА БЕОГРАД И СРБИЈУ
Сезона је била дуга, и тешка. Повреде саиграча и блиских пријатеља увек оставе траг, од Дависа, до Леа и Драгана. Ова титула је за њих, који су жртвовали своја тела за заједничку ствар. Они су чврсти и јаки и вратице се још бољи!
Истина је да смо примили мали број плата од почетка сезоне и истина је да сам одлучио да опростим део дуга према мени, као и неки други бивши играчи и капитени. Одлуку сам донео сам, и саопштио је клубу. Ово говорим јавно, а не због јефтиног саморекламирања, које не подносим, него због наставка јачања односа и љубави свих нас према клубу.
За Београд и Србију - хвала вам свима што сте ме примили као најрођенијег. Гостопримство, комфор, начин и квалитет живота и дух су невероватни. Живео сам и осећао се као код куће.
За моје саиграче од ове и прошле сезоне - моју браћу по оружју, моје шампионе, била ми је част тренирати и играти са вама! Пуно среће вам желим! Виђаћемо се ми још!
ГРОБАРИ ЛУДАЦИ - ХВАЛА ЗА СВАКИ СЕКУНД БУКЕ
За моје Гробаре лудаке - хвала вам за сваки секунд буке од које се јежи кожа и од које се не осећа умор или бол, за све незаборавне тренутке. Никада ништа слично нисам осетио. Наставите да носите екипу и да је подржавате у добру и у злу. Велики наклон за све навијаче, за Вип портал, Авангарду, ГТР (који су нас својим сликама и монтажама насмејавали и мотивисали), за сву децу која су са нама скакала после утакмица, за малу Мару, за све девојке, жене и људе у оделима који у трансу скачу и праве од Пионира најлуђу дворану на свету. За нашег Мишу Тумбаса - имао сам ту част да одиграм утакмицу са тобом у Партизановом дресу и видим када си постигао тројку - твоје прве поене за Партизан!
Сви сте ви Партизан и ваш дух и ваша љубав чине клуб таквим какав јесте - јединствен и посебан!
За Дулета и цео стручни штаб, Тошу, Сашу и све запослене у клубу - не могу да нађем праве речи којима бих могао да опишем делић онога што осећам према вама. Хвала вам што сте веровали у мене, радили са мном, надградили оно што сам донео из своје куће и из Француске, на личном и професионалном нивоу, што сте ми показали шта су љубав, страст и посвећеност и направили од мене човека за којег верујем да јесам.
ОСТАНИ МИ СИЛАН ПАРТИЗАН
Партизане мој - остани ми велики и силан и никада не престани да сањаш! Дани славе ће се наставити и на овом и на европском нивоу. Пре, током и после тога, биће и тешких тренутака, криза и мањка пара, али све то је само јачање карактера и духа, што је услов за све.
Ти си моја љубав права, моја крв, моја кућа и породица!
Наши путеви ће се поново срести!
..за славни клуб, свима знан...
Са тринестом у низу и четрнеста је близу!
Много ћете ми недостајати и много вас волим,
Жофри Ловерњ
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
