Рађење Кодијево

Ботичелијево „Рађање Венере”, једно од најпризнатијих дела Ренесансе, које и дан данас одузима дах свим истинским заљубљеницима у уметност. Према староримској митологији Венера је била Богиња лепоте, а слика би у посматрачу требало да изазове емоцију присуства стварању нечег божанственог, натприродног, посебног… 

Управо такав осећај имали су и навијачи Црвене звезде 28. марта прошле године, кад су у 32. рунди Евролиге, присуствовали „рађању” кошаркашког једног од најбољих плејмејкера Европе – Кодија Милер-Мекинтајера.

Било је то последњи пут кад је београдски клуб покушао да вади кестење из ватре против рекордера по броју континенталних титула – Реал Мадрида. У складу с очекивањем племенит и храбар покушај није био довољан за успех, а црвено-бела срца су остала сломљена. Баш као и синоћ и тада је Црвена звезда „јурила” што виши пласман у доигравању, како би коначно остварила снове и први пут у оваквом формату, а други у клупској историји, заиграла плеј-оф Евролиге.

Краљевићи су тада дошли у главни град Србије као фаворити, превасходно јер нису имали обезбеђено место међу осам најбољих. А да, кад је Реалу нешто потребно, то и добије наговестила је уводна деоница утакмице.

Шпански тим је стекао рану предност – 22:9 и од тог тренутка у потпуности контролисао дешавања.

Мадриђани су у трећем кварталу бројали и до „+16”, а рутински тријумф деловао је неизбежно. Потучено и срамежљиво су деловали изабраници Јаниса Сферопулоса пред славним ривалом у његовом пуном сјају, а у Београдској арени је мирисало на катастрофу и болан крах европских надања.

Ипак, Коди Милер-Мекинтајер је имао другачије планове. До тог тренутка, Американац је играо испод свих очекивања… Стигао је претходног лета на Малим Калемегдан уз потенцијал да постане један од најбољих бекова Европе, али папрен уговор и обештећење није оправдао у дебитантској сезони.

Ипак, те мартовске ноћи на паркету највеће спортске хале у источној Европи се запалила искра, која и даље гори и представља звезду водиљу црвено-белих. Уочивши да су саиграчи немоћни, Звездин Вук је преузео ствари у своје руке и у финалном кварталу утакмице са Реалом заплесао као никада пре.

Кош за кошем, одбрана за важном одбраном – Американац је био у потпуности неухватљив за дефанзиву мадридског гиганта. У спортској психологији познат термин „флоу стање” или „нирвана” био је адекватан да опише чаролије плејмејкера црвено-белих. Ипак, бравуре Американца су пале у сенку болног пораза у неизвесној завршници. Епски преокрет за анале није комплетиран, Црвена звезда је поново остала без плеј-офа, али је заузврат добила можда и много више од тога – испоставиће се потенцијално и најбољег организатора игре на Старом континенту.

Милер-Мекинтајер је тада почео серију фантастичних игара, убацивши 24 поена, уз две асистенције и скок, а наставио ју је и у овој сезони. Херојствима против Мадриђана следовала су и врхунска издања против Ефеса (15 поена, три скока, седам асистенција) и Панатинаикоса у последњем колу (26 поена, скок и две асистенције).

Рачунајући и завршне три утакмице претходне сезоне, Вук на последњих 40 евролигашких дуела у просеку бележи 13 поена, четири и по скока и седам и по асистенција, што су бројке приближне оним најбољих плејмејкера у историји такмичења.

Ипак, константно добра издања, донела су и додатан притисак високих очекивања, а управо је на америчком беку било да синоћ понови издање од пре годину дана, овог пута, додуше, уз другачији исход.